Jovan Semi

    Malo sam odugovlačio pisanje ove recenzije, trebalo mi je vremena da obuhvatim sve pomešane utiske nakon gledanja ove vrlo kratke sezone serije koja je stvarno mogla da bude nešto izuzetno, ali ipak nije dostigla nivoe obećane produkcijom prve sezone... Prošlo je više od dve godine od kad je svetska publika dobila naizgled novi HBO hit i zapravo verodostojnu adaptaciju jedne od najboljih video igara ikada. Pogledavši prvu sezonu sam se radovao što su je šouraneri Krejg Mejzin i Nil Drakman vrlo dobro preneli na male ekrane, ali možda sam se i više brinuo za njenu budućnost i neminovnu adaptaciju druge video igre koja je sigurno jedna od najomraženijih video igara ikada... Tada daleka budućnost je sada bliska prošlost, jer se relativno kratka druga sezona (7 epizoda) završila i ostavila mi nekako gorak utisak koji je postao sve gorkiji što više utisaka saberem... To nije onaj dobar loš osećaj koji je ostavila originalna video igra, već naprotiv... „The Last of Us“ druga...

  Skoro dve godine nakon maestralnog akcionog ostvarenja „Mission: Impossible – Dead Reckoning Part One“, Tom Kruz i ostala ekipa se vraćaju kako bi nam dostavili poslednje izvršenje naslovne nemoguće misije, kulminaciju svih prethodnih naizgled neizdvoljivih poduhvata i istih takvih Kruzovih kaskaderskih ludorija. „Mission: Impossible – The Final Reckoning“ publici ne donosi samo kraći naslov nego prošli film, već i manje koherentnosti, narativne logičnosti, ali i manjak osećaja finalosti za ovako bogatu i zapravo uspešnu franšizu, sa daškom bespotrebnog povezivanja sa prethodnim filmovima kako bi nam dostavio finalnu odmazdu, odnosno zadnju avanturu uloge koja je Toma Kruza lansirala u stratosferu akcionih heroja. Da li je ovaj film zaslužio titulu jednog od najiščekivanijih filmova 2025. godine? Teška srca moram reći da i ne baš... „Mission: Impossible – The Final Reckoning“ bi na narativnom polju trebalo da bude jednostavan film. Nastavlja priču iz prošlog filma, Hant je još ...

  Pre skoro tri godine, sve „Star Wars“ fanove je neočekivano dočekala sigurno najbolja serija smeštena u ovom bogatom, više od pola veka starom univerzumu. Serija „Andor“ se isprva činila nepotrebnim naizgled još jednim neumesnim „Disney“ projektom koji će biti još jedan ekser u kovčegu ovog serijala. Pritom je u pitanju serija prikvel za prikvel film (rečenica koja mi zadaje glavobolju). Na iznenađenje svih, prva sezona je predstavila dvanaest izvanrednih epizoda. Iako smo znali sudbine većine likova (onih starih svakako, a za nove je poznato da će uglavnom poginuti na neki način), sezona je bila poklon za sve ljubitelje, ne samo ovog sveta, već jednostavno špijunskih trilera, jer je ova serija suštinski svemirski Džejms Bond ili Džejson Born. Nakon tri godine teške produkcije, nekoliko odlaganja i očekivanja svih ljubitelja prve sezone, druga sezona ove serije u vidu dodatnih dvanaest epizoda se najzad završila, a time i cela serija „Andor“, koja prikazuje osam godina života nas...

  Što sam stariji, više poštujem i volim dokumentarce. Kada ih gledam, apsolutno uvek naučim nešto novo o određenoj temi i iskreno me ispune. Takav je slučaj pogotovo sa filmskim dokumentarcima. Obožavam da učim nove stvari iz filmova o filmovima: kako i zašto se prave, ko ih pravi, šta se krije iza kamere? Takvi filmovi su me ujedno i naterali da se istim pozabavim kroz pisanje i snimanje istih. Zato sam zadovoljan što mogu reći da je film "Wick is Pain" jedan od takvih dokumentaraca; vratio me je u vreme kada sam po prvi put počeo da istražujem filmove i u celom trajanju od malo više od 120 minuta sam bio doslovno prikovan za ekran toliko da nisam ni morao da nosim naočare (retka situacija). Montaža akcije u "John Wick" serijalu je brza, ali na drugačiji način. Kadrovi su retko kad kratki i uglavnom prikazuju akciju u dužim kadrovima sa većinski celom figurom u kadru. Dopuštaju publici da lepo vidi šta ko kome radi i to na vrlo upečatljiv način. Gledalac nije dale...