The Last of Us 2 (2025) - Recenzija Sezone

 

 

Malo sam odugovlačio pisanje ove recenzije, trebalo mi je vremena da obuhvatim sve pomešane utiske nakon gledanja ove vrlo kratke sezone serije koja je stvarno mogla da bude nešto izuzetno, ali ipak nije dostigla nivoe obećane produkcijom prve sezone... Prošlo je više od dve godine od kad je svetska publika dobila naizgled novi HBO hit i zapravo verodostojnu adaptaciju jedne od najboljih video igara ikada. Pogledavši prvu sezonu sam se radovao što su je šouraneri Krejg Mejzin i Nil Drakman vrlo dobro preneli na male ekrane, ali možda sam se i više brinuo za njenu budućnost i neminovnu adaptaciju druge video igre koja je sigurno jedna od najomraženijih video igara ikada... Tada daleka budućnost je sada bliska prošlost, jer se relativno kratka druga sezona (7 epizoda) završila i ostavila mi nekako gorak utisak koji je postao sve gorkiji što više utisaka saberem... To nije onaj dobar loš osećaj koji je ostavila originalna video igra, već naprotiv...

„The Last of Us“ druga sezona je imala ogroman kamen na već šljunkovitom putu ka uspešnoj adaptaciji. Dok je prva sezona vrlo dobro pokrila celu priču prve video igre, nastavak iste je daleko dramaturški komplikovaniji i zamršeniji. Druga igra traje oko 23 sata da se završi i prati dva vrlo tematski raznovrsna narativa. Mnogo štošta se očekivalo od druge sezone... Pre svega, druga igra je imala daleko više problema iza kulisa, fanovi su je mrzeli godinama pre nego što je izašla usled curenja detalja o nekim naizgled besmislenim narativnim odlukama, te su se svi pitali kako će istim sada prići šouraneri (od kojih je jedan i reditelj druge igre)? Da li će iskoristiti izgovor adaptacije da nešto promene na bolje, da „isprave“ svoje greške, barem u ovom mediju? Iako ima nekih izmena koje su dopadljive, sveopšti utisak je da su te ne toliko dobre delove samo još više stropoštali u besmisao... Odnosno, oni su u igri bili opravdani vremenom, ali zbog očiglednih ograničenja koje jedna TV serija ima u odnosu na video igru i jer je ovo praktično podeljena jedna sezona, ovih sedam epizoda su zbrkani haos koji pati od dva velika problema: konstrukcije sezone i straha autora da pogreše, što ih je ironično nateralo da još više pogreše...

Dok je prva sezona sezona imala jasnu progresiju narativa iz epizode u epizodu, sa odnosom dva noseća lika koji se vidno razvija, druga sezona je jedan veliki prazan hod. Za sedam epizoda se ne desi mnogo stvari. Štaviše, taman kada narativno krene da se nešto dešava, epizoda se završi i ostanem zbunjeno da gledam u crnilo ekrana i svoj blagi odraz lica koji je razočaran još jednom epizodom adaptacije meni jedne od omiljenih video igara.

Prve dve epizode su me još i držale u nadi da nisam imao potrebe za brigom i da autori ovako velike intelektualne svojine znaju šta rade... Nažalost, od treće epizode je Bela Remzi primorana da vodi ostatak sezone, ali njena ramena još uvek nisu toliko jaka, koliko god se scenaristi trudili da ih učine takvim. Sezona jednostavno ode u nekom nedefinisanom pravcu nakon treće epizode... Likovi odlaze na dalek put koji je prekratak, a u igri je i te kako dugačak, sa raznim peripetijama i nedaćama. Svestan sam da igra kao takva mora da ima te momente kako bi gejmplej došao do izražaja i da audio-vizuelna dela poput serija nemaju taj nivo imerzije gledaoca, ali zato je ovo ADAPTACIJA i autori su mogli vrlo lako da IZMISLE nešto novo... Zanimljivo je to što autori skoro pa uvek na loš način pri adaptaciji promene originalan materijal, ali ovaj put se strogo drže istog, što im nije baš išlo u korist. Pritom, ovo kažem kao ogroman fan druge igre koju ću zauvek braniti, ali nešto što je radilo u tom mediju, ne mora da znači da će i u ovom očigledno drugačijem koji samim tim zahteva i drugačiji pristup...

Video igra „The Last of Us Part II“ je mračna priča o ciklusu nasilja, kako je čovečanstvo večno zaglavljeno u jednom nepreglednom i beskonačnom procesu izlivanja kolektivnog besa čovečanstva u činove nasilja. Autori su sve to vrlo dobro prikazali kroz oči Eli i Ebi, dve strane iste medalje. Obe su izgubile bitnu osobu u životu i traže osvetu, a na putu do iste polako gube sebe i postaju otelotvorenje svega lošeg u ljudskom rodu... Video igra je za mene to vrlo dobro prenela i na kraju iskustva na koje su me stavili kreatori igre sam se osetio izmoreno, izmučeno, na dobar način... Nažalost, adaptacija je učinila slično, samo polarno suprotno.

Narativno, druga sezona ne zna šta želi da poruči publici i stiče se osećaj kao da se plaše da odu u krajnost sa likovima i time ih učine možda previše lošim. Iako se ode u tom pravcu pri skoro samom kraju, prekasno je... Eli bi trebalo da je postala nasilna nezaustavljiva sila, ali ovde je samo kenkava i/ili vrlo neprijatno „duhovita“ kada stvarno ne treba i nema smisla da bude. Do kraja sezone je trebalo da se pitamo šta ona zapravo želi, da vidimo kako se polako stropoštava u mračni ambis na putu do „pravde“? Takođe, trebalo je i da se zapitamo da li je u pravu i da li je to ono što zapravo treba da radi? Ti trenuci postoje, ali su svi izrečeni veštački, a publici su dorečeni bukvalno, više nego da je ostavljeno da se zaključi na svoju ruku... Mejzin i Drakman su se očigledno plašili da od Eli naprave hladnokrvnog ubicu, a svaki put kad je i minimalno na tom putu, vrati se na „pravi“, „svetliji“ put... Nažalost, ostaje utisak nedorečenosti autora ili ipak nemogućnosti i straha da naprave zapravo dubokog lika kakvu ovakva priča zaslužuje.

Poenta adaptacije je da uzme istu priču i posveti se istim bitnim narativnim deonicama koji guraju priču napred, sa očekivanim promenama koji imaju dušu originalnog materijala. Gledajući na to da je ovo isprva video igra, serija je morala da bude i te kako drugačija... To je prva sezona odlično odradila, a savršen primer toga je treća epizoda. Iako te priče nema u igri na takav način, autori su napravili nešto prelepo i novo što zapravo ide u korak sa glavnim narativom i na dobar način pridodaje toj priči iz drugačijeg ugla koji je samo mogao da se odradi u mediju tv serije. Ne bi se grešilo kad bi se očekivalo da bi druga sezona imala takvih momenata na pretek.

Drugačijih pojedinosti ima, ali nisu uopšte na tom nivou, već je sve većinski identično. Tu i tamo ima promena, ali su one većinski vrlo neprikladne za već uspostavljene likove da one i malo dobre promene bacaju u debelu senku. Žao mi je zbog toga, jer smo svi svesni koliki potencijal je ova sezona imala...

Iako je u prvoj sezoni dopadljiva i iznenađujuće dobra, Bela Remzi je u drugoj nešto sasvim drugo... Voleo bih da to mislim u pozitivnom smislu, ali Bela jednostavno ne može da nosi sama seriju... Iskreno, ne krivim toliko nju koliko scenario koji Eli nije dao prostora da bude svoj lik, kao da nije dovoljno uspostavljena... Bela je u prvoj sezoni odlično odradila posao i hemija između nje i Pedra Paskala je stvarno primetna, ali jednostavno nije doživela uverljivu transformaciju u onu Eli koju znamo iz „The Last of Us Part II“. Naravno, ona nije mogla da se fizički promeni, ali je jednostavno nedovoljno uverljivo šta sve može da uradi, čak i sa ovolikim ograničenjima. Pre svega, ne marim što Bela ne izgleda identično kao Eli iz igre, to stvarno nije problem... Sam fizički izgled nikada i nije bio problem, kao što nije ni sa većinom likova koji ne izgledaju uopšte kao oni iz originalnog materijala. Mlada Remzi ima glumački talenat, može da iznese neke scene, ali većinski joj nije dato prostora da učini ovaj lik u potpunosti svojim... I te kako mi je žao što viđam koliko je omražena na internetu, stvarno to ne zaslužuje. Pohvaljujem njenu posvećenost ulozi, ali ni u jednom trenutku nisam osetio da je ona neka velika pretnja za neprijatelje, niti da stvarno može da uradi stvari koje je radila...

To me vraća na problem sa dužinom sezone... Sa devet ili deset epizoda bismo dobili i preko potrebni razvoj likova, a pogotovo Eli kojoj to očajnički treba... Pritom, mogli su bez problema da naprave neke promene u priči, jer je ovo ipak adaptacija, te samim tim imaju prostora za neke kreativne manerve, ali avaj. Siguran sam da HBO ima dovoljno novca da napravi dve velike sezone od po deset epizoda i snimi ih jednu za drugom, i onda izbaci narednu u roku od godinu dana... Svestan sam da to nema prevelikog smisla finansijski ili produkciono, ali onda nema potrebe da prave ovako otrcanu sezonu...

Gde je Eli, tu je i Džoel, odnosno Pedro Paskal, koji je stvarno odličan. Jeste da ga viđamo skoro pa svuda u poslednje vreme, ali je sa razlogom toliko popularan. Savršen je kao Džoel i junački je izneo njegov lik i u drugoj sezoni. Svaka scena sa njim je zaista odlična i napisana sa vidnom posvećenošću i očiglednim smislom za lika. Džoel je jedan od voljenijih likova iz igre i zato je svima bilo žao što ju je napustio tako rano u drugoj, te se njegova sudbina donekle i predosećala i u drugoj sezoni serije.

Iako sam znao šta će mu se dogoditi, nekako sam se nadao da će autorska ekipa da mu dodeli drugačiju sudbinu ili barem da je narativno odloži; da nekako naprave drugačiju konstrukciju sezone... Takva odluka bi radila na višem nivou i omogućila bi Džoelu da ostane još barem nekoliko epizoda... Jasna je poenta autorskog tima, ali opet... Ovo im je bila savršena prilika da nešto izmene, da se vrate fazonu adaptiranja kao u prvoj sezoni, ali su odradili identičnu stvar kao u igri... Iako je taj izbor bio i ostao kontroverzan, ipak je smislen i takva reakcija pokazuje ljubav koju svi fanovi gaje prema Džoelu, a samim tim se i dokazuje više poenta kraja prve igre/sezone.

Džoelov lik u drugoj sezoni je isto pretrpeo promene... Dok je u igri u stoički ostao pri svom stavu iako je možda očajnički patio, u seriji je malo razvodnjen, što i nije toliko smetalo... Nažalost, njegov lik me nije toliko oduševio u drugoj sezoni koliko je u drugoj igri... Iako je Džoel jak lik, ovaj scenario mu nije išao uz ruku, a male promene u seriji su imale smisla i podsetile su me na trenutak na to kako treba da se rade adaptacije... Takvih promena nema mnogo, ali neke su bile dobrodošle, iako je moglo da ih bude još više, pogotovo za velike fanove igre. Scene sa Paskalom i Remzi su ujedno i najbolje u seriji, jer njih dvoje jednostavno savršeno rade zajedno... Nažalost, Remzi nije uspela da održi seriju na svoju ruku...

Pored Džoela i Eli, od bitnijih starijih likova je tu Tomi, kojeg igra Gabriel Luna. Iskreno, pored Džoela/Paskala, Tomi/Luna je najviše dopadljiv. Sve sa njim je bilo u najboljem redu i verujem da ćemo njegov deo priče tek videti u narednim sezonama.

Naravno, novi likovi su u fokusu. Izabela Mersed kao Dina, Jang Mazino kao Džesi, Džefri Vrajt kao Ajzak i Ketlin Dever kao Ebi, između ostalih. Dina je vrlo bitan lik u drugoj igri i jedva sam čekao da je vidim na malom ekranu. Nisam preterano mario za razliku između Dine iz igre i ove iz serije, jer je Izabela stvarno pokidala kao Dina. Promene u odnosu između nje i Eli jesu smetale i bilo mi je vrlo teško da spojim nju i Belu Remzi, ali na glumačkom nivou, nemam zamerke.

Džesi je bio jedan od omiljenih likova. Voleo bih da je imao još malo prostora da glumački manerviše, a mogao je da ima jer je ovo ADAPTACIJA, ali svakako i ovo što smo dobili je skroz okej. Na primer, on izgleda skoro pa identično kao Džesi iz igre, što svakako pohvaljujem.

Takođe, moram da pohvalim i Džefrija Vrajta, koji i u igri i u seriji igra Ajzaka, opakog i nemilosrdnog lidera zaslepljenog osvetom i nasiljem. Njegova priča nas tek čeka u narednoj sezoni, ali promene pri objašnjenju njegove priče su bili dobrodošli. Uvek je lepo gledati Vrajta kako glumi i odlično se uklapa sa Ajzakovim likom.

Naravno, tu je i najkontroverzniji lik iz druge igre Ebi. Ketlin Dever je savršen izbor za Ebi. Nije mišićava kao ona iz igre, ali dovoljno dobro prenosi njen karakter u malo vremena koliko joj je dato u drugoj sezoni. Svi koji su iskusili originalnu igru znaju da njen deo priče tek predstoji, a i potvrđeno je da je treća sezona njena priča, odnosno njena strana priče koju smo videli u drugoj sezoni. Siguran sam da će Ebi da procveta u dobrog lika i iskreno se nadam da su scenaristi uvideli svoje greške sa drugom sezonom i da će barem iskoristi dugo vreme do treće tako što će možda srediti potencijalne probleme sa njenim likom, a i uopšteno trećom sezonom.

Što se tiče u potpunosti novih likova, odsutnih iz igre, ima ih dvoje. Ketrin o Hara igra Gejl, psihoterapeutkinju Džeksona. Ona je više tu kako bi dala malo drugačiju dimenziju Džoelu, ali ni njoj nije dato dovoljno prostora da joj lik postane zapravo bitan i iskreno, njene akcije ne opravdavaju njeno postojanje u sezoni.

Tu je i odličan karakterni glumac, Džo Pantoliano, kojeg isprva nisam prepoznao jer je previše omatorio... Svakako, on igra Judžina, Gejlinog muža. Judžin je bio u drugoj igri, ali samo kroz pominjanje, te je njegov lik ovde zapravo u potpunosti nov. U par scena koliko je, stvarno je pokidao i podsetio me koliko je dobar. Njegovo postojanje je zapravo bilo opravdano i išlo je u korak sa ultimativno faličnom vizijom autorskog tima, ali je svakako imao udela...

Dok ova sezona ima narativnih problema na pretek, moram se osvrnuti na produkciju celokupne sezone. Ni u jednom trenutku nisam posumnjao u verodstojnost ovog post-apokaliptičnog sveta. Naravno, nisam ni mislio da će HBO podbaciti na ovom polju, ali je svakako bilo zapanjujuće lepo gledati sve te setove i divno našminkane zombije (sa par novih dizajnova). Takođe, to me dovodi i to najbolje promene u seriji, opsade Džeksona.

Ogromna opsada Džeksona u drugoj epizodi je sigurno najbolji deo sezone. U sedam epizoda nema toliko akcije koliko bi se možda očekivalo, ali su se autori očigledno posvetili ogromnoj akcionoj sekvenci odbrane Džeksona, koja je odsutna u igri. Sve je na svom mestu i bilo je i te kako napeto, jer se ne zna ko će umreti, a ko preživeti, jer je nešto skroz novo. Naravno, scenaristi su se plašili da ikog ubiju, te su svi okej, ali svakako, opsada Džeksona je bila odlična za gledanje!

„The Last of Us“ druga sezona je pretrpela vrlo trnovit put. Iako sam svakom epizodom davao novu šansu da me ponovo oduševi, ipak me je svaka dodatno razočaravala. Žao mi je šta se desilo sa ovom serijom i pravi je primer straha autorskog tima koji ne da nije da ne zna da adaptira ove odlične likove, nego je u strahu da pogreši, a taj strah je učinio da se sezona ne svidi ni fanovima igre, a ni onima koji vole dobro napisane serije. Sve u svemu, sezona je jednostavno samo u najboljem slučaju osrednje iskustvo, što je daleki krik od utiska prve sezone, kao i stvarno fantastičnih video igara... Čeka se treća sezona u nadi da će barem malo da ispravi falinke ove sezone...

OCENA: 2+/5