Munje: Opet! (2023) - Recenzija Filma

 

Od prvog trenutka kada sam čuo da prave nastavak na jedan od najlegendarnijih domaćih filmova ikada, bio sam skeptičan. Neretko ovakvi filmovi propadnu, ne uspeju da ukače isti fazon originala i samo izgledaju kao parodija, neprijatno iskustvo u kojem glavni glumci igraju u čudnom skeču inspirisanom kultnim filmom. Donekle očekivano, "Munje: Opet!" pate od sličnih simptoma bolesti zvane "bespotreban i nebitan nastavak".

Ne mogu lagati i reći da se nisam itekako radovao što ću posle 20 godina videti još jednu avanturu Popa i Mareta i to ovaj put na velikom platnu i u društvu ljudi. Od silnih loših ocena koje je film pretrpeo nakon premijere, nisam očekivao mnogo, ali je zapravo dobro počeo. Iako nesavršen, uvodni deo filma mi je dao nadu da će film biti zapravo okej. Baš me je zanimalo šta su radili ikonični likovi sve ovo vreme i kako sad provode vreme u ovakvoj Srbiji. Prvi film je nastao u savršenom trenutku, sve su se kockice sklopile i niz okolnosti je omogućio da baš nastanu "Munje!".

Film koji je bio o klincima nakon pada Slobe Miloševića je ispod sloja kvalitetne komedije krio itekako bitnu i tešku temu o izgubljenoj mladosti bez svetle budućnosti u zemlji gde se toliko lošeg desilo u malom vremenskom rasponu. Od nastavka sam očekivao da će nam prikazati kako se Pop i Mare snalaze u današnjici koja je slično turbulentna. Uvodnih petnaestak minuta su bili solidni u tome, ali kada odu u Beč, film jedno vreme stagnira i onda opada; polako, ali sigurno. Shvata se zašto nisu smestili film ponovo u Beograd, ali željena poruka je nedovoljno prenesena publici i ta jednostavno je nepotrebna. Mogli smo da dobijemo sličnu priču u Beogradu sa malim modifikacijama u priči. Taman da nastavak bude i neka vrsta komentara autora kroz avatare likova na Beograd tada i sad, na Srbiju tad i sad. Da li se loša decenija nastavila na još jednu, još žešće lošu deceniju?

Pop, Mare, Gojko, Lola i Kata se vraćaju, a samim tim i glumci koji ih igraju. Sergej Trifunović i Boris Milivojević su se vrlo lako vratili u uloge po kojima su realno i najpoznatiji, Boris više. Jesu bili itekako dobri u filmu, ali njihov odnos se nije dalje razvio od prošlog dela, niti se razvio u toku ovog (što je sigurno bitnije da se dogodi). Nažalost, u nekim momentima nisu bili dovoljno autentični, više je izgledalo kao da gledamo Sergeja i Borisa u kostimima Popa i Mareta, nego zapravo likove; dešavalo se da se izgubi osećaj imerzije u priču.

Đuričko kao Gojko Sisa je postao jedan od likova domaće kinematografije koji se najviše citiraju i to sa razlogom. U prvom filmu je bio savršen prikaz određenog tipa ličnosti tog vremena, te me je itekako zanimalo kako se ta osoba razvila u sadašnjoj Srbiji, šta je radila prethodnih 20 godina. Ovakav Gojko je mogao da bude vrlo dobar, dopada mi se kojim putem su ga odveli, ali su očigledno pogrešno skrenuli jer je većinski prenaglašen i izgleda kao skeč parodija originala. Đuričko je još uvek savršen za ulogu, ali ga je preglumio u dosta trenutaka. Nove šale i šege su ponekad bile smešne, ali nisu ni bliiiizu prvobitnih i samo su ispale neprijatne, a kad ponovi one iz originala, samo nije smešno. Napredak njegovog lika je mogao da ima nekog smisla da je ostatak priče bio dobar i smislen.

Lola i Kata su praktično nebitne i tu su samo kako bi bile tu. Milica Vujović je okej za to što je njen lik bio, dok je Maja Mandžuka isto tako nebitna, samo vrlo loša kao glumica. Svaka od njenih možda pet replika su izrečene primetno neprijatno. Od novih likova je skoro svaki potpuno nebitan i ne donosi ništa posebno priči, već oduzima preko potrebno vreme koje je moglo da se dodeli glavnim likovima povratnicima.

Lola i Kata su praktično nebitTrio srednjoškolaca/studenata je tu iz nepoznatog razloga, dok je Miki Gas kojeg tumači meni zauvek antipatični Dragan Maca Marinković u potpunosti nepotreban i samo je još jedan dodatan lik već pozamašnom ansamblu. Smilja Tortura, Seka Sablić je bila odlična i ona mi se zapravo svidela, zaista je bila smešna i nije smetala ni malo, iako praktično uvek glumi isto komične likove. Tu je još na pregršt gostujućih pojavljivanja glumaca i muzičara koja su bila kul, slično na prvi film. Sveopšte, likovi nisu razvijeni do kraja filma i ne dožive promenu, a to je bukvalno osnova svakog filma. Možete reći da je to i poenta, da nisu ništa naučili i da su prokleti da ponavljaju iste greške i žive tako do kraja života, ali opet nema smisla ni malo.

Iako skoro svaki domaći film ima loše reklamiranje proizvoda,"Munje: Opet!" su postale šampion toga. Neke scene su jednostavno reklame za: "Smoki", "Orbit", "Lav" ili šta god drugo likovi jedu ili piju; i to loše reklame. Razumem da su morali da nekako plate film, ali iskreno nisam nikada video ovakvo reklamiranje ni u jednom filmu i brzo je postalo iritantno, remetilo je udubljenje u narativ. Prvi film je imao slične momente, ali nisu ni blizu bili kao ovde.

"Munje: Opet!" je mogao da bude poseban film i nastavak vredan gledanja. Mogao je biti film koji se dobro nadogradio na original i služio kao osvrt na njega i to vreme, ali kao i nova avantura likova koji nisu više mladi. Svakako ne zaslužuje toliko loše ocene, nije najgori domaći film ove godine i vredi ga pogledati barem jednom kada bude bio na TV-u, verovatno za Božić. "Munje: Opet" su više "Munje: Ne baš opet ali nešto slično samo bez ikoničnih momenata i sa puno nepotrebnih i nesmešnih situacija".