Film 20 godina u produkciji - The Man Who Killed Don Quixote

 

Roman Don Kihot je jedno od najuticajnijih dela evropske književnosti. Napsiao ju je Španac Migel de Servantes i ona je najviše objavljivana i najprevođenija knjiga na svetu posle Biblije. Smatra se i najvažnijim delom španskog Zlatnog veka, koji obuhvata doba renesanse i baroka, dakle od 15. do 17. veka.

Imajući u vidu Don Kihotov uticaj, bilo je samo pitanje vremena kada će neko pokušati da napravi filmsku adaptaciju. Iako je izašlo na desetine niskobudžetnih igranih i crtanih adaptacija, nijedna nije bila visokobudžetna. U stvaranju jedne od prvih visokobudžetnih, studijskih adaptacija Kihota je učestvovao Orson Vels, koji je trebalo da režira i piše film. Nameravao je da likove Dona Kihota i njegovog štitonoše, Sanča Panza postavi u moderan svet i istraži njihovo snalaženje u njemu. Vels je, po svom običaju, prešao preko budžeta i studio nije mogao više da finasira projekat. Na kraju je film propao i mislilo se da se nikad neće snimiti adekvatan film po Donu Kihotu. Jer ako veliki Vels nije mogao da snimi, ko bi mogao?

Tu na scenu stupa Teri Gilijam koji je knjigu pročitao 1989. godine. Toliko mu se dopala da je odmah osmislio potencijalnu adaptaciju. Kao što je rekao, njegova adaptacija bi bila o „starom penzionisanom i pomalo otkačenom plemiću pod imenom Alosno Kuikano koji čita previše viteških romansi. On odlazi da porpavi svet i oživi viteštvo, odeven u improvizovani oklop i u pratnji famera koji uzgaja magarce po imenu Sančo Panza.“ Nakon više promena uloga, Kihota je trebalo da glumi komičar iz Monti Pajton ekipe Džon Klis, a Robin Vilijams Panzu. Na kraju, odnosno 1997. godine, projekat je propao. Ali sledeće godine, Gilijam započinje predprodukciju na novoj verziji filma koju sad zove The Man Who Killed Don Quixote. Priča bi ovaj put bila o Tobiju, koji iz 21. veka biva prebačen u vreme Dona Kihota. Film je produciran od strane nekoliko evropskih produkcijskih kuća i od samog početka, nevolja je bila na pomolu.

Kihota je trebalo da glumi Francuz Žon Rošefor, koji je proveo 7 meseci učeći engleski, a Tobijev lik veliki Džoni Dep. Pojavili bi se i ostali glumci kao što su Džonatan Prajs i Rosi de Palma... Snimanje je počelo 2000. godine u Španiji. Od početka je produkciju pratio niz problema. Prvo, glumci su imali problema što se tiče njihovih rasporeda, te nije bilo sigurno da li će uvek biti dostupni za snimanje. Prvog dana snimanja, vojni mlazni avion je u više navrata preleteo lokaciju snimanja, te tonci nisu mogli adekvatno da snime zvuk. Dodatna muka je bila ta što se kaskaderski koordinator pojavio na snimanju u potpunosti neznajući koja se scena snima, te je snimanje započeto kasnije. Problemi su se samo nizali... Drugog dana snimanja se desila iznenadna poplava koja je uništila većinu opreme i promenila skroz boju obližnjeg terena, te nisu mogli da koriste ništa što je snimljeno prvog dana, usled kontinuiteta. Snimanje je najzad nastavljeno, ali petog dana je Rošeforu pozlilo. Hitno je odleteo u Pariz kako bi se sastao sa svojim doktorom. U njegovom odsustvu je snimljeno nekoliko scena u kojima se Kihot nije pojavljivao. Što su više dana prolazili, ekipa je sve manje imala nade da će se Rošefor vratiti. Rošefor je dijagnoziran sa opasnim slučajem kile, a krajem 2000. godine, produkcija filma je prekinuta.

Nakon prekida snimanja filma, usledila je sudska bitka između jedne francuske produkcijske kuće i nemačkog osiguravajućeg društva koje je sada držalo prava na scenario. Tek se 2006. godine spor završio i Gilijam je mogao da pokuša opet sa snimanjem. Nova produkcija je najzad zvanično započeta 2008. godine. Dep je još uvek bio u ulozi Tobija, dok je Kihota trebalo da igra Robert Duval. Snimanje je najzad bilo zakazano za početak 2010 godine. Nažalost, Dep je morao da napusti projekat  zbog problema sa rasporedom. Njega je zamenio Renton lično, Juan Mekgregor. Snimanje je najzad moglo da počne, ali Gilijam je mesec i po dana pre početka objavio da je ponestalo novca i moralo je da se otkaže ponovo.

U septembru 2014. godine, Gilijam je ponovo pokušao da započne predprodukciju. Duvala je zamenio Džon Hurt, dok je Tobijevu ulogu preuzeo Džek O Konel. Sve je bilo najzad na mestu i snimanje je počne. Ali naravno, istorija se ponavlja. Pre samog početka snimanja, Džon Hurt je dobio rak i nažalost preminuo dve godine kasnije.

Mene zaista oduševljava Gilijamova upornost. On je 2016. godine opet pokušao da započne snimanje. Imao je budžet od 16 miliona dolara. Kao Kihot je bio glumac Majkl Palin, dok je kao Tobi unajmljen Adam Drajver. Ova verzija filma bi bila drugačija. Naime, Tobi je reditelj koji snima reklamu u Španiji. Igrom slučaja nailazi na svoj stari studentski film, koji je sam adaptacija knjige Don Kihot. Kako bi oživeo sećanja sa snimanja tog filma, odlazi u obližnje selo, kako bi se umešao u jednu šašavu i maštovitu avanturu. Film je trebalo da krene sa snimanjem u oktobru 2016. godine. Ali usled svađe između Gilijama i glavnog producenta, snimanje je bilo suspendovano do daljnjeg.

Gilijam je jedva uspeo da unajmi nove producente. Palin je zamenjen i kao Kihot bi se pojavio Džonatan Prajs. Drajver je još uvek bio u ulozi Tobija. U martu 2017. godine, snimanje je najzad počelo ponovo i ovaj put je bilo drugačije, jer su zapravo uspeli da snime film. U junu iste godine, snimanje je zvanično bilo gotovo, 17 godina kasnije. Nakon rešavanja nekoliko pravnih sporova, film je najzad video svetlost dana na festivalu u Kanu, 19. maja 2018. godine.

Možemo sa sigurnošću reći da je ovaj film prošao kroz jedan ozbiljan produkcijski pakao i drago mi je da je uspeo da izađe iz njega. Retko koji film uspe da se izvuče iz takvih situacija, ali opet retko koji film ima reditelja kao što je Teri Gilijam. Meni se film jako dopao i preporučujem ga svima, jer vidim da je i te kako potcenjen i da nema toliko široku publiku koliku zaslužuje.