Hellboy: The Crooked Man (2024) - Recenzija Filma

 

Helboj kao lik je naizgled jednostavan za adaptaciju. Đavoli sin stavljen na Zemlju kako bi doneo njeno uništenje, ali pomoću dobrote ljudskog roda se preokrenuo i počeo da radi kako bi ga spasio sa vremena na vreme. Na dvadesetogodišnjicu od prve ekranizacije ovog strip lika je publika dobila priliku da pogleda čak treću igranu verziju ovog lika (pored jedne animirane), a četvrti igrani film (pored dva animirana koja su išla direktno digitalno). Iako je prvi Hellboy bio relativno uspešan film, svaki naredni pokušaj da se ovaj lik približi mejnstrimu je propao, svaka verzija je imala svoju hrpu problema. Hellboy: The Crooked Man je izgledao kao da će se izdvojiti od prošlih ostvarenja po tom pitanju, ali nažalost je čak i dosadašnji najgori upliv u ovaj zaista intrigantni svet iz stripova.

Hellboy: The Crooked Man odmah baca publiku u žižu zbivanja. Nema objašnjenja glavnog i sporednih likova, sveta ili praktično ičega. To je zapravo i bio dobar znak, jer za ovakve likove i ne treba nešto preterano objašnjavanja, sve se može saznati usput. Helboj i novajlija u Birou za Paranormalna Istraživanja i Zaštitu pri povratku sa misije igrom slučaja ostaju ostavljeni bez podrške u ruralnoj oblasti poznatoj po vešticama i sličnim paranormalnim anomalijama. Uz pomoć povratnika iz vojske moraju da se souče sa opasnim lokalnom đavoljevom figurom povezanoj sa Helbojem, sa naslovnim „Crooked Man-om“.

Priča je poprilično jednostavna i bez ikakvih iznenađenja na polju nekih obrta ili stila dijaloga. Sve je već mnogo puta viđeno i neiznenađujuće. Apalačanke planine, gde je film smešten, su vrlo interesantne i lokacija plodno su tlo za zanimljiva paranormalna zbivanja, koja ipak film ima na pretek. Nije toliki problem što je sve već izlizano i kliše, nego samo jer je odrađeno nekako ofrlje i bez neke ljubavi prema likovima. Čak je i tragična verzija iz 2019. godine sa sobom nosila barem nešto zanimljivo, dok je Hellboy: The Crooked Man samo bljutavo odrađen film koji je zaista mogao da bude nešto zanimljivo.

Ono što je ovaj projekat vuklo od samog početka jeste pečat podrške kreatora glavnog lika, Majka Manole, koji baš i nije bio fan prethodnih adaptacija lika. Podrška od kreatora lika je svakako velika stvar za autore određene adaptacije, ali i za fanove, barem za mene. Još jedna bitnost koja je donekle verifikovala postojanje ovog filma jeste reditelj, Brajan Tejlor, iskusan u akcionim ostvarenjima. Tejlor je sigurno najpoznatiji kao jedna polovina rediteljskog dua „Neveldine/Taylor“ filmova Crank i Crank: High Voltage, koji su sami po sebi jedni od pamtljivjih akcionih ostvarenja veka. Moralna podrška od stvaraoca Helboja i ona kreativna od iskusnog akcionog reditelja koji zna sa niskim budžetima bi trebalo da bude donekle dovoljno ohrabrujuće da će i film biti uspešan, ali avaj. Hellboy: The Crooked Man izgleda kao loš fan film na svakom mogućem polju...

To što izgleda kao fan film nije toliko loše, štaviše i daje mu neku vrstu ograničenosti i stila, da se kombinovalo sa zapravo solidnim efektima i nekim pamtljivim fazonom pričanja priče. Fotografija nije problem, koliko je sve ostalo samo bljutavo. Direktor fotografije Ivan Vatsov se nije proslavio, ali iskreno mi nije smetao izgled filma, koliko i sve ostalo. Montaža Rajana Denmarka je vrlo kruta i jednostavno odaje utisak kao da ju je radio neki student druge godine montaže.

Brajan Tejlor je solidan reditelj, ali se u ovom slučaju pokazao kao osoba koja kao da ispunjava rediteljske izbore sa neke liste. Mogao je da režira bilo ko drugi i siguran sam da bi film ispao identično. Ništa nije iznenađujuće ili interesantno na polju režije, viđani su bolji fan filmovi na Jutjubu.

Džek Kesi kao Helboj se iskreno okej pokazao. Naravno, igrani Helboj će zauvek biti Ron Perlman, ali Kesi je bio okej. Način na koji izgovara replike i njegovo sveopšte ponašanje je svedenije i od Perlmana i Dejvida Harbora, ali nije nužno loše. Dizajn ove verzije Helboja je okej za to što je film mogao da priušti i tu nema mnogo za požaliti se. Ne bih se bunio da ga vidimo u nekoj daljoj adaptaciji lika, ali sumnjam da će to biti uskoro, ko god glumio.

Na budžetu od skromnih $20 miliona, film izgleda nepristojno. Odrađivani su i bolji filmovi sa manje budžeta. Kompjuterski generisani efekti su u najbolju ruku mizerni i lenje odrađeni, čak i u mraku izgledaju ružno. Pratkični efekti, poput Helboja, su skroz adekvatni i samo se postavlja pitanje što su se toliko oslonili na kompjuterski generisane efekte, kada su mogli da koriste iste samo da poboljšaju one praktične. Ta praksa se pokazala plodonosnom u više navrata, pogotovo za manje projekte poput ovog.

Hellboy: The Crooked Man je mogao da bude filmić koji je test za neki veći Helboj film sa istom ekipom. Ako nisu mogli da urade barem okej niskobudžetni film, sumnja se da bi to isto mogli sa više para. Ideja da je svaki Helboj film kratka vinjeta, odnosno jedan slučaj od Helbojevih mnogih je solidna ideja koja bi mogla da radi, ali je ovaj film sahranio bilo kakvu izradu adaptacija ovog lika u bliskoj budućnosti. Hellboy: The Crooked Man je još jedan dobar pokazatelj da Helboj treba da ima svoju animiranu tv seriju. Helbojev svet ima ogroman potencijal da se odlično adaptira u svet animacije.

Ocena: 1/5