Dune: Part Two (2024) - Recenzija Filma

 

"Dune" je bio za mene najiščekivaniji film 2021. godine. Deni Vilnev je ostvario nemoguće i uspeo je da donekle iskroji masovni svet izvornog materijala. Koliko god bilo vizuelno divno iskustvo, prvi film se završio doslovno na pola knjige i ostavio nas je u neizvesnosti da li će biti nastavka. Nakon dve i po godine strpljivog čekanja, svetska publika najzad ima priliku da pogleda "Dune: Part Two". Da li je ovoliko uzbuđenje svih bilo vredno čekanja ili je ovo promašeni nastavak? Za sebe mogu odmah reći da se nisam toliko radovao filmu kao prvom, iako sam trčao na premijeru prvom prilikom.

Priča se nastavlja direktno sa kraja prvog filma. Pol i Džesika su zajedno sa Fremenima i pokušavaju da se naviknu na njihov način života. Jedna frakcija Fremena je svakim danom više ubeđena da je Pol njihov mesija, dok ostali nisu baš oduševljeni time. Da li će Pol iskoristiti svoj novi položaj koji obećava moć kako bi se najzad osvetio Harkonenima ili će ipak biti samo običan autsajder? Priča je bila dovoljno dobra i nije smetalo što se vukla. Za razliku od prvog filma, ovde se očekivalo da će ova priča imati barem još jedan deo, te se znalo da će se vući i da na kraju ponovo neće imati baš konkluzivan kraj, iako se film završava zadovoljavajuće.

Dramaturški razvoj likova je bio dobar. Pol se menja u nešto surovije i više od njega samog, dok i Džesika doživljava zanimljiv karakterni razvoj. Ovaj put je Čani tu više od pet minuta i dramaturški se razvila kako treba. Odnos između nje i Pola je sigurno jedan od stubova filma i ni malo nije smetao, a u nekim trenucima je izgledalo kao da će postati narativni centar filma. Harkoneni nisu doživeli neki preteratni razvoj, još uvek su iskonski zli i isključivo žele moć. To i nije smetalo jer oni baš i treba da budu takvi likovi. Sve u svemu, "Dune: Part Two" je solidna adaptacija knjige, iako očekivano preskače i/ili menja neke pojedinosti. Ovo je dramaturški drugi čin u priči i taman kad se stigne do početka kulminacije se završava, ali dovoljno zadovoljavajuće da se čeka još dve godine za treći film. Neke scene su bile predugačke i to vreme je moglo da se iskoristi za razvoj novih likova, koji nemaju baš nešto mnogo da kažu.

Prvi film je perfektno kastovan, te kada su izašle vesti da će nastavak imati "pojačanje" u vidu Florens Pju, Kristofera Vokena i Ostina Batlera od većih glumačkih glava je bilo zanimljivo za čuti. Slično poput Zendaje u prvom filmu, Pju i Voken nisu imali mnogo vremena da razviju svoje likove, ali je izvesno da će u neminovnom trećem filmu imati veći karakterni razvoj. Voken igra cara, pretnju iz senke koja je zaslužna za nemila dešavanja prvog filma. Iako je Voken zaista dobar glumac, nekako se stiče osećaj da su mogli da odaberu nekog drugog glumca; Ijan Mekelen se isprva čini kao bolji izbor. Pritom, nekako je iskakao iz celokupne ekipe i malo bolji dizajn njegovog lika bi sigurno poboljšao pomenuto.

Florens Pju je princeza Irulan i stvarno se slaže sa svojim likom. Nije imala mnogo scena, ali i te scene nisu ostavile neki preterano velik uticaj, ali je bilo zanimljivo videti Pju u ovakvom svetu. Iako su Voken i Pju ostavili neke stvari za poželeti, definitivni izuzetak dodatka bogatog glumačkog ansambla je Ostin Batler u prvoj većoj filmskoj ulozi nakon filma "Elvis".

Batler igra Fejda Rautu, surovog, psihopatskog, ali vrlo pametnog Harkonena, Polovog pandana. Rauta je sigurno jedna od svetlih tačaka filma. Batler je apsolutno dao sve od sebe i pokidao je. Ovo je bio odličan odabir za novi projekat i daleki je krik od biografskog filma. Svaka scena sa njim je bila ubitačna i glumački je nadmašio svakog ko se našao u sceni sa njim, iako su svi glumci bili na nivou. Od likova iz prošlog filma, Pol je sigurno najrazvijeniji. Njegova promena u moćnog lidera mesiju je imala dobru glumačku potporu, ali dramaturški je moglo biti bolje. Svakako, Timoti se vrlo dobro snašao i dominirao je platnom. Potpuna je razlika od njegovog lika iz prvog filma i dobro se snašao u toj promeni.

Zendaja kao Čani ovaj put ima veći razvoj, a izgleda kao da će tek imati svoj udeo u priči u trećem filmu. Zendaja se glumački dobro snašla i uspešno je "prodala" svog lika. Razvoj odnosa između nje i Pola je iznenađujuće zanimljiv i nije u potpunosti u centru pažnje koliko se možda mislilo da će biti. Deni Vilnev je definitivno bio završen izbor za režiju ovih filmova. Sama činjenica da je kao tinejdžer crtao kadrove iz njegove adaptacije ovih knjiga govori mnogo. Vilnev je ponovo pretočio u na platno energiju i ljubav prema izvornom materijalu, ali pre svega prema filmskom zanatu. Zajedno sa Nolanom je definitivno jedan od boljih reditelja današnjice i obojica postavljaju standarde za visokobudžetne blokbastere.

Fotografija Grejga Frejzera je ponovo bila na nivou, samo što je ovaj put na znatno višem od prošlog filma. Od prve veće sekvence se oseća da će ovo biti skroz drugi film i jedan neverovatni vizuelni spektakl u trajanju od skoro tri sata. Nisu lagali kad su rekli da je film sniman za IMAX, jer je svaki kadar maestralno projektovan na masovno platno koje je apsolutno vredno novca (cineplexx, molim sponzorstvo). U nekim trenucima je bilo samo dovoljno da se gledaju spektakularno snimljeni momenti. Frejzeru se sigurno sprema barem još jedna nominacija za Oskara, a možda i još jedna pobeda.

Iako je "Dune: Part Two" vizuelni spektakl koji postavlja standarde za sve slične visokobudžetne filmove, ipak ima i svoje probleme. Pored toga što je kao drugi film u očiglednoj trilogiji i samim tim narativno ne može da bude konkluzivan i zadovoljavajuće odrađen, neke scene su mogle da se malo skrate kako bi se dalo više vremena novim likovima ili jednostavno razvijanju celokupnog zanimljivog sveta. Vilnev je ipak zašao malo dalje u razvijanje sveta, jer smo proveli nekoliko predivnih scena na Gedi Prajmu, glavne planete Harkonena. Nadam se da će treći film još malo razviti svet ovih knjiga, jer zaista imaju ogroman potencijal.

"Dune: Part Two" je bio poseban film, ali nekako se nisam našao u tolikom ushićenju kao što je, kako izgleda, ostatak filmskog sveta. Solidan je nastavak sa dobrim prirodnim narativnim razvojem, ali je na tom poljju mogao biti malo više "poliran". Vizuelno je očaravajuć film koji potražuje da se gleda na najvećem platnu mogućem i sigurno će biti uticajan na sve slične filmove u budćnosti. Vilnev je ponovo uspeo da oživi ovaj komplikovani svet i pokazao nam je kako se pristupa visokobudžetnim blokbasterima. Nažalost, čekaće se sigurno dve godine pre nego što vidimo završetak trilogije. Svakako, ako na neki film treba da potrošite vreme i novac ovih dana, to je "Dune: Part Two". Čak iako vam se nije svideo prvi film, nastavak vam možda promeni mišljenje.

Ocena: 9/10