Jovan Semi

  Revolucija se neće prenositi na televiziji, nego u bioskopu! Ovih problematičnih dana bljuzgavog modernog filma se retko može otići u bioskop sa zagarantovanim dobrim provodom... Nepotrebni rimejkovi, nastavci, prikveli, izvedeni filmovi (spin-off) i slično ništavilo neretko ispunjava repertoare domaćih bioskopa, te je prosečnom gledaocu uglavnom plasiran mediokritet kao vrhunac bioskopskog iskustva... Retko je naći kvalitetan bioskopski film, a još ređe imati priliku da se skoro tri sata provede u iskustvu zvanom: novi film Pola Tomasa Andersona! Pa, domaća i svetska publika je dobila priliku baš za to, sa novim PTA bengerom: „One Battle After Another“, domaćinski rečeno: „Jedna bitka za drugom“. Ako na neki film treba da potrošite krvavo zarađen novac i još dragocenije vreme, to je ovaj epski akcioni-triler/drama! Pol Tomas Anderson se ovaj put narativno okrenuo ka istraživanju značenja čina revolucije u modernom svetu. Grupa revolucionara „Francuzi 75“ je jedno vreme har...

  Još jedna godina , još jedan narativno zamršen, mlohav i nebitan domaći istorijski film napravljen od serije. Dok je prošlih godina domaća publika imala priliku da protraći vreme sa ostvarenjima poput „Aleksandar od Jugoslavije“, „Šta se bore misli moje“ ili  „Ruski Konzul“, 2025. godina je obeležena još jednim Frankenštajnovim čudovištem od filma u vidu „Sedef Magla“. Pa, da li su autori još jedne istorijske melodrame najzad napravili nešto novo? Kratak odgovor: naravno da nisu, ali barem je naziv filma ovaj put zanimljiviji. „Sedef Magla“ je još jedan film smešten za vreme Obrenovića, ovaj put pred kraj devetnaestog veka. Godine 1882. je Jelena Ilka Marković, udovica Jevrema Markovića, optuženog za učešće u Topolskoj buni i bez suđenja pogubljenog, pokušala da ubije kralja Milana Obrenovića i tako osveti svog muža. Uhapsili su je, a nekoliko meseci kasnije je pronađena mrtva u svojoj zatvorskoj ćeliji... Sedam godina kasnije, istog dana su pronađena dva tela. Oba ubistva s...

  Kao osoba koja nikad nije uspela da se udubi u sport, nisam se preterano radovao odlasku na domaći dokumentarac o košarci... Ipak, znajući neke osnove turbulentnih zbivanja na Eurobasketu 1991. godine, ipak me je zanimala istorijska potpora tih događaja, kao i misli i osećanja igrača naslovnog tima iz snova. Iako me je radoznalost gurala ka tome da odgledam film, što na kraju i jesam, ipak prema ovakvim filmovima imam neku vrstu suzdržanosti... Nisam fan preterane patetike, a domaći filmovi smešteni u periodu oko ili tokom rata usled raspada Jugoslavije uglavnom imaju širok dijapazon veštačke patetičnosti koja nisko udara na emociju publike. Ipak, „Izgubljeni Drim Tim“ nije u potpunosti takav: iz bioskopske sale sam izašao bogatiji u znanju za jednu vrlo zanimljivu priču.   U nepunih devedeset minuta, „Izgubljeni Drim Tim“ publici predstavlja priču o nastupu evropskog i svetskog šampiona u košarci, Jugoslavije, na Eurobasketu 1991. godine u Rimu. Ipak, ovo takmičenje n...

  Opšte je poznato da je teško napraviti zapravo smislen, a kamoli dobar film. Povrh toga, teško je napraviti upečatljiv i valjan dokumentarac, a kamoli kratak dokumentarac; onaj koji u ograničenom trajanju ne samo da treba da uspešno predstavi publici određenu priču kroz upečatljivi autorski filter, već bude i adekvatno angažujući dok nešto poručuje... Imao sam priliku da pogledam baš jedan takav film na ovogodišnjem festivalu kratkog filma, „Drim Short Film Festival“, koji se već 9. put održao u Strugi, Severnoj Makedoniji, a to je jedan jedini „We Were The Scenery“, reditelja Kristofera Redklifa. Ovaj petnaestominutni dokumentarac osvetljava neobičnu i dirljivu sudbinu dvoje vijetnamskih izbeglica, Hoa Ti Le i Hue Ngujen Če. 1975. godine su pobegli od rata i stigli u izbeglički kamp na Filipinima, gde su, nakon kratkog vremena angažovani kao statisti na snimanju filma Frensisa Forda Kopole, „Apocalypse Now“. Par svedoči publici dokumentarca o njihovom iskustvu na snimanju, na ...