En attendant la nuit (2023) - Recenzija Filma

 

Sledeći film koji smo gledali je bio vampirski film u francuskoj/belgijskoj produkciji. Govori o čudnoj porodici koja se useljava u gradić u Francuskoj. Njihova finoća i normalnost je očigledan paravan za nešto podmuklo... Starije dete, sin Filemon, je vampir... Odnosno neka vrsta takvog bića. Što duže vremena provode u pokušaju da se uklope u usko povezano društvo varoši gde svako zna sve o svakome, to Filemonu raste žeđ za krvlju...

„Waiting for the night“ (na franc. „En attendant la nuit“) ne nudi ništa vanvremenski ili drugačije od već do sad viđenog. Koristi čudno stanje glavnog lika u metaforičkom smislu, odnosno u poređenju sa osobom koja je drugačije od drugih i samim tim je neuklopljiva u norme društva. Što ta osoba više želi da bude deo nečega, to njena narav postaje izloženija dok u kulminaciji priče ne prikaže ono što je ona izistinski. Rekavši to, ceo film je bio predvidiv i ne toliko maštovit u izradi likova i razvoju istih.

Iako nije ponudio ništa skroz novo i neviđeno, „Waiting for the night“ je svakako bio sladak i na momente simpatičan film. Bilo je zabavno videti u kom pravcu će rediteljka Selin Rouze odneti već ustaljenu i klasičnu priču. Okej je pokušaj spajanja žanrovskog vampirskog filma sa realizmom, ali ništa više od toga. Do samog kraja je film bio skroz okej, ali način na koji su odlučili da okončaju ovu priču od 104 minuta nije legao kako valja i iskreno je spustio celokupni utisak.

Ukoliko je neko u potrazi za filmom koji je neka čudna i mediokritetna kombinacija „Twilight“ i „Bones and All“, ovo je definitivni izbor za vas!

Ocena: 5/10