Megamind vs. the Doom Syndicate (2024) - Recenzija Filma

 

Film pogledan iz sušte radoznalosti, a opšte je poznato da je radoznalost ubila mačku. Nakon gledanja ovog „filma“, može se reći da na ovom svetu postoji jedan manje čitav mozak. „Megamind vs. the Doom Syndicate“ je ostvarenje koje vrlo lako može da pretvori mozak u neuronsku kašu. Postoje filmovi koji to rade na dobar način, ali ovaj slučaj ne može biti dalji od tog. Ovo je film koji je sigurno radila veštačka inteligencija, od scenarija, preko davanja glasa, do same animacije. Doduše, nećemo se zavaravati, da je robot radio ovaj film, ne bi bio dosadašnji najgori film 2024. godine.

Davno je prošla era znatno jeftinijih „Disney“ nastavaka na kultna ostvarenja koji su išli direktno na VHS ili DVD. Danas se to pretvorilo u filmove koji idu odmah na striming platforme, koja predstavljaju groblje kreativnosti i uništenje gledalačkih navika mase ljudi širom sveta. Od kad je shvaćeno kako „Netflix“ dominira svetskim tržištem onlajn striminga, mnogi su pokušali da ugrabe svoj deo kolača. Jednostavno, godine i godine crpljenja tržišta je dovelo do masovnog razblaženja filmova i serija koji vremenom postaju samo „sadržaj“, a ne umetničko delo koje zahteva ogromni vremenski period kako bi se napravili. Filmovi postaju samo ona slika na koju korisnik/pretplatnik klikne i zaspi nakon dvadesetominutnog gledanja i onda zaboravi šta je gledao, ali je bitno da plaća $9.99 mesečno puta pet (ukoliko gleda legalno sve „sadržaje“). To sve dovodi do „Megamind vs. the Doom Syndicate“, koji predstavlja savršenih 83 minuta „sadržaja“ na NBC striming platformi „Peacock“.

Skoro deceniju i po nakon što je „DreamWorks“ studio poklonio svetskoj publici malo drugačiji upliv u superherojski film sa „Megamind“, najzad se napravio nastavak! Dugoočekivani animirani nastavci u poslednje vreme ne rade baš kako očekivano. „Despicable Me“ serijal se pretvorio u cikličnu parodiju svojih filmova, „Pixar“ nastavci nemaju istu emotivnu notu kao prethodnici, npr. „Incredibles 2“ ili „Finding Dory“, a najnoviji „Kung Fu Panda“ film je samo lenje odrađen nastavak. „Megamind vs. the Doom Syndicate“ je nastavak koji je samo napravljen kao reklama za najnoviju striming seriju „Megamind Rules!“, jer je samo produžena epizoda. Jedna vrlo bolna za gledanje, ofrlje odrađena, bez ijednog minimalno kreativnog momenta epizoda.

Scenaristički, ovaj film ima klasične dramaturške note za film ovakve vrste. Megamajnd je sada heroj i zaštitnig Metro Sitija. Ali nakon što njegova zla ekipa pobegne iz zatvora, on mora da opravda novu poziciju i zaštiti grad još jednom, dok balansira odnos između svoje voljene Roksen i saradnika Ol Čama. Naime, beznadežno je ozbiljno scenaristički tumačiti ovaj film. Potpuno negira svaku karakternu promenu prethodnog filma i briše sve stvorene odnose, nema nikakvu emotivnu težinu ili slično. Sve je bolno predvidivo i nemaštovito. Likovi su napisani jedva površinski i sve se samo dešava, bez trunke bitnosti i smisla. Može se reći da je film napravljen isključivo za najmlađu publiku, ali ih to onda samo vređa, jer su deca mnogo pametnija i zaslužuju bolje filmove, a svi ostali zaslužuju bolji nastavak na jedan od simpatičnijih animiranih filmova prošle decenije.

Niko od prethodnih glumaca se nije vratio da ponovo pozajmi glas. Kit Ferguson (Megamajnd), Laura Post (Roksen) i Džoš Brener (Ol Čam) su iskusni glumci iza kojih stoje razni uspešni animirani projekti, ali su ovde potpuno bezlični. Bolje da su iskoristili veštačku inteligenciju i samo upotpunili likove sa glasovima prethodnih glumaca, jer bi čak i tad likovi imali trunku ličnosti.

Budžet je bio navodno $130 miliona, ali nema teoretske šanse da je i 10% potrošeno, osim ako ovo nije neko opako pranje para. Samim tim, animacija je na mizernom nivou. Pokreti su previše kruti, sve izgleda kao da u procesu animacije, neka druga, treća ruka, a ne finalni proizvod. Vrlo razočaravajuće, iako očekivanja nije ni bilo.

Nažalost, ovo je ubedljivo najgori film 2024. godine. Pre 14 godina je „Megamind“ postao jedan od zanimljivijih i simpatičnijih animiranih superherojskih filmova, izvrnuvši norme tih filmova. Nastavak nema apsolutno ništa što je imao prvi. Nemaštovit je, lenje odrađen, sa sigurno 1% budžeta kao prvi film. Glumci koji daju glasove su tu samo da bi uzeli pare (sigurno neka sitna lova), a i nekako ceo projekat smrdi na neko opako pranje para. Film koji ne znam zašto sam gledao.

Ocena: 1-