Skip to main content

Tihi Skitnica (2024) - Recenzija Filma

Image
Pisao


 Film na koji sam otišao u potpunom neznanju o njegovoj radnji i formatu. Možda je trebalo da se informišem pre gledanja, jer sam siguran da sam mogao da gledam neki bolji umesto ovog osrednje odrađenog dokumentarca. Svakako, bilo je dovoljno zanimljivo jer se naučilo nešto novo o zaista interesantnoj osobi, hrvatskom grafičaru i slikaru, Vergiliju Nevjestiću.

„Tihi Skitnica“ je ne toliko ambiciozno skockan dokumentarac koji prati život Vergilija Nevjestića. Pored toga što je proslavljeni umetnik, napisao je i na hiljade stranice dnevnika. Upravo njegove napisane rečenice su glavni narativni skelet filma, što jeste zanimljivo. Predivno je opisivao životne pustolovine i mnogobrojne poteškoće kroz koje je prolazio. Pored toga, zaista je bilo izvrsno naučiti nešto novo o ovoj ličnosi koja je za mene do sad bila nažalost nepoznata. Njegove umetnine su i te kako lepe i bilo je intrigantno učiti o tome kako i zašto su nastale.

Glavni problem filma jeste forma. Ako ste gledali najobičniji dokumentarac na RTS, „Tihi Skitnica“ će vam biti poznat. Na polju režije film ostavlja mnogo za poželeti, štaviše katkad je i predvidiv u načinu montaže i sklapanja narativa. Film ne donosi ništa novo, osim što mu zaista vadi prosek to što je Vergilije bio izuzetna ličnost.

„Tihi Skitnica“ nije loš dokumentarac, ali bi bilo znatno teže zažmuriti na sve kliše i otrcane rediteljske odluke da glavni lik filma nije toliko upečatljiv. Ako nekada slučajno naiđete na njega na televiziji tok šaltate kanale, ostavite ga da ide do kraja, barem ćete naučiti nešto novo! A ako ipak znate ko je bio Vergilije Nevjestić, siguran sam da postoje drugi, bolji dokumentarci vredni vašeg vremena.

Ocena: 5/10

Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

Yugo Florida (2025) - Recenzija Filma

Pisao
  Kad god odem na neki filmski festival, postoji par potencijalnih favorita koje bih voleo da ukačim. Ponekad ne uspem i razočaram se, ali kada god me bogovi blagajni i akreditacija pogledaju, znam da me čeka nešto vrlo upečatljivo i definitivno istaknuto sa programa. Tako sam na ovogodišnjem, 31. Sarajevo Film Festivalu, jedva čekao da pogledam debitantski dguomtereažni film Vladimira Tagića, „Yugo Florida“! Zahvaljujući nekom divnom čudu, našao sam se u prepunoj sali i nestrpljivo sam iščekivao da pogledam još jedan domaći film na festivalu! Deni Bojl je jednom rekao da su prvi filmovi reditelja ujedno i najbolji. Nisam potpuno siguran u to, ali sam siguran da ako Tagić nastavi ovim putem, može lako da postane jedan od najboljih domaćih reditelja današnjice. Hronično neispavani Zoran radi u noćnoj smeni rijaliti programa, gde posmatra učesnike i zapisuje njihove aktivnosti. Njegov gotovo besmisleni život se okreće naglavačke nakon što njegov otuđeni i nepodnošjivi otac oboli od l...
Post a Comment
Čitaj dalje

Sedef Magla (2025) - Recenzija Filma

Pisao
  Još jedna godina , još jedan narativno zamršen, mlohav i nebitan domaći istorijski film napravljen od serije. Dok je prošlih godina domaća publika imala priliku da protraći vreme sa ostvarenjima poput „Aleksandar od Jugoslavije“, „Šta se bore misli moje“ ili  „Ruski Konzul“, 2025. godina je obeležena još jednim Frankenštajnovim čudovištem od filma u vidu „Sedef Magla“. Pa, da li su autori još jedne istorijske melodrame najzad napravili nešto novo? Kratak odgovor: naravno da nisu, ali barem je naziv filma ovaj put zanimljiviji. „Sedef Magla“ je još jedan film smešten za vreme Obrenovića, ovaj put pred kraj devetnaestog veka. Godine 1882. je Jelena Ilka Marković, udovica Jevrema Markovića, optuženog za učešće u Topolskoj buni i bez suđenja pogubljenog, pokušala da ubije kralja Milana Obrenovića i tako osveti svog muža. Uhapsili su je, a nekoliko meseci kasnije je pronađena mrtva u svojoj zatvorskoj ćeliji... Sedam godina kasnije, istog dana su pronađena dva tela. Oba ubistva s...
Post a Comment
Čitaj dalje

Izgubljeni Drim Tim (2025) - Recenzija Filma

Pisao
  Kao osoba koja nikad nije uspela da se udubi u sport, nisam se preterano radovao odlasku na domaći dokumentarac o košarci... Ipak, znajući neke osnove turbulentnih zbivanja na Eurobasketu 1991. godine, ipak me je zanimala istorijska potpora tih događaja, kao i misli i osećanja igrača naslovnog tima iz snova. Iako me je radoznalost gurala ka tome da odgledam film, što na kraju i jesam, ipak prema ovakvim filmovima imam neku vrstu suzdržanosti... Nisam fan preterane patetike, a domaći filmovi smešteni u periodu oko ili tokom rata usled raspada Jugoslavije uglavnom imaju širok dijapazon veštačke patetičnosti koja nisko udara na emociju publike. Ipak, „Izgubljeni Drim Tim“ nije u potpunosti takav: iz bioskopske sale sam izašao bogatiji u znanju za jednu vrlo zanimljivu priču.   U nepunih devedeset minuta, „Izgubljeni Drim Tim“ publici predstavlja priču o nastupu evropskog i svetskog šampiona u košarci, Jugoslavije, na Eurobasketu 1991. godine u Rimu. Ipak, ovo takmičenje n...
Post a Comment
Čitaj dalje