Rangiranje Džokera

 

Džoker kao lik je jako specifičan i ne bih preterao kad bih rekao da je svakako jedan od najpozntijih Betmen zlikovaca, te i jedan od najprepoznatljivijih fiktivnih likova u fikciji, sa belim licem, zelenom kosom i širokim krvavo crvenim osmehom na licu. On je lik koji nema određeno poreklo, niti neki karakterni luk. Jedino što ima određeno jeste karakteristična ludačka nit koja povezuje sve verzije Džokera. Ali ipak u njegovoj neodređenosti  leži i sama zapletenost lika. To je i jedan od razloga zašto se glumci lepe za tu ulogu i zašto je ona bilatoliko bitna za karijere Hita Ledžera i Hoakina Finiksa, o kojima će biti reči uskoro. Glumci možda Džokera vide kao prazno platno koje mogu da ispune na svoj način, ispoljavajući neke svoje ludačke misli i glumačke sposobnosti sa kojima možda nisu ranije bili upoznati. Pre nego što krenem, rangiram samo one Džokere koji su se pojavili u dugometražnim igranim filmovima, dakle makar koliko su fenomenalni Mark Hemil u animiranoj seriji Batman ili Kameron Monagahan u seriji Gotham, nažalost se neće pojaviti na ovom rangiranju. Takođe, Beri Kigan jeste igrao Džokera u The Batman, ali samo u obrisanoj sceni, te se neće ni on pojaviti!

5. Cezar Romero - Batman (1966)

Cezar Romero igra jednu specifičnu verziju Džokera. Za vreme šezdesetih godina Betmen kao lik je bio malo vedrije prirode i njegove avanture su bile više na svetlijoj, dečijoj strani. Slika je bila ispunjena bojama, dok su udarci bili prekriveni sa BENG ili POW, baš kao u stripovima. Dakle, sama priroda Betmena je uslovljavala i ponašanje njegovog najvećeg neprijatelja, Džokera. Moram reći da je Romero svakako učinio najbolje što je mogao sa likom gledajući na vremensku klimu u kojoj su snimani film i serija. Smešno mi je što nije hteo da obrije svoje brkove po kojima je on kao glumac poznat i ne znam zašto mu to ljudi zameraju, jer mislim da je baš u Džokerovom fazonu da ima te nekako čudne brkove koji su, kao i on, van vremena i prostora sadašnjice.

4. Džered Leto - Suicide Squad (2016) i Zack Snyder's Justice League (2021)

Bio sam jako uzbuđen da vidim šta ima da ponudi odličan Leto u ulozi Džokera. Plus, Margo Robi čini odličnu Harli Kvin i mogu da ih zamislim kao par koji seje haos. Džered je bio i pre Džokera ustanovljen kao dobar glumac, dobivši Oskara za ulogu u filmu Dayars Buyers Club 2013. godine i mislim da je bio odličan izbor za novog, drugačijeg Džokera od Hita Ledžera. Razumeo sam šta su hteli da urade i da se udalje od poznatog, da nas upoznaju  sa novim pogledom na lika. Ali problem je bio što je i Suicide Squad patio od istih studijskih problema kao i posle Justice League. Dosta scena u kojima se pojavljuje Džoker su isečene ili montirane drugačije. Džered je dobar glumac i Dejvid Ejer je dobar reditelj, ali ono što se može videti u filmu jednostavno nije toliko dobro koliko sam mislio da će biti. Poštujem uvek kad neko želi da uradi nešto novo ili drugačije, ali Džered nije toliko dobar Džoker, iako pokušava najbolje sa scenarijem koji je dobio. Vidi se da ovo nije originalni put kojim su Džered i Dejvid krenuli i nadam se da će jednog dana izaći njegova, odnosno originalna verzija filma, pre celog ponovnog montiranja i mešanja studija... 

3. Hoakin Finiks - Joker (2019) i Joker: Folie à Deux (2024)

Film Joker, u režiji Toda Filipsa je svakako jedan od boljih filmova 2019. godine i jako me je potresao performans koji je dao Finiks. On svakako nikad ne razočara i u svakoj ulozi u kojoj sam ga gledao je bio odličan i vredan svakog pomena. Finiks je bio savršen za ovu ulogu, sudeći po njegovoj istoriji sa mentalnim bolestima kao i po vrlo teškim životnim momentima koje je preživeo, doduše on nije nikad imao neki ozbiljan mentalni problem. Naime, dok je bio mali njegova porodica je bila u sekti i jedva su se izvukli. Plus njegov brat River se borio sa zavisnošću od droge i alkohola. Joker je film koji se bavi bitnim i aktuelnim temama o kojima bi trebalo više da se prave filmovi. Tod Filips je pametno da kažem sakrio film o mentalnom bolesniku u film o strip liku i time je uspeo da plasira takav film većoj publici. Samim tim, Finiksov Džoker nije onaj Džoker iz stripova, niti podseća na bilo kakvu verziju koju smo do sad imali priliku da vidimo, što je u redu. Samo eto, nije mi toliko prijao koliko i prva dva Džokera, iako jako poštujem Finiksa i njegovu odličnu glumu koja je itekako zaslužila nagradu Oskar.

2. Džek Nikolson - Batman (1989)

Džek Nikolson je jedan od najboljih i najluđih glumaca koje sam ikada video i njegova ličnost se savršeno uklapa sa likom Džokera. Pogotovo se uklapa sa celokupnim Gotamom koji je Burton stvorio. Gotamom koji je nalik na neku urbanu distopiju koja postoji u nekom vremenski neodređenom balonu, baš kao i vanvremenski lik Džokera. Nikolson se u potpunosti uživeo u ulogu manijaka koji pronalazi humor u svom bolu koji prouzrokuje. Isto tako nije toliko ozbiljan kao neki na ovoj listi, što me dovodi do mog broja  jedan.

1. Hit Ledžer - The Dark Knight (2008)

Mislim da zaista nije bilo sumnje da će fantastični Ledžer biti na prvom mestu. Nikad neću zaboraviti kada sam ga prvi put video. Zapravo sam slučajno odgledao ovaj film prvi put, sa sedam godina, misleći da sam pustio 10000 BC. Iako nisam skroz razumeo šta se dešava u filmu, znam da me je Džokerov lik zaprepastio. Tek kada sam se vratio filmu nekoliko godina kasnije sam mogao da ga razumem, ali zapravo sam mogao tek da razumem Ledžera i njegov performans nakon više gledanja tokom prošlih godina. Na toliko načina je poseban. Njegov uvid u Džokerovu materiju i njegov lik je ono što je doprinelo stvaranju jednog od najvećih filmskih zlikovaca. Možda je i ta uloga kriva za njegovu preranu smrt... Mnogo mi je žao što je filmski svet tako rano izgubio jednog od jako posebnih glumaca koji je tek trebao da se uzdigne... 

Kratka analiza Džokera

Svaki Džoker predstavlja određen vremenski period našeg društva, on je taman odraz našeg društva. Nikolson predstavlja vreme osamdesetih godina, kada su najveći problem u Americi predstavljali mafijaši i prodaja droge. 
Nikolsonov Džoker je baš to, mafijaš, odnosno najgora verzija mafijaša, onog koji uživa u tome i pronalazi nove načine da u bolu koji nanosi uživa.
Ledžerov Džoker predstavlja Džokera koji je pušten sa lanca u društvo posle 11. 9. 2001. godine. On je terorista koji nema motiv, koji ne može biti kupljen, koji je nepredviljiv. On je najgore nešto što može zateći društvo koje je već u svom padu.
Džeredov Džoker je jednostavno ono što je tada bilo u trendu: influenser kriminalac. Što manje rečeno o njemu, bolje.
Finiksov Džoker, odnosno Artur Flek, je nešto drugo. On je na dnu lestvice moći. Švorc je, živi sa mamom, čak i njegov smeh nije smeh, nego je bolest, nalik na neki krik u pomoć. Predstavlja društvo u kome trenutno živimo, društvo u kojem više ništa nije konkretno, odnosno samo ono što je definisano je međusobna kolektivna konfuzija.