10 Najgorih Filmova 2024.

 

10. Megalopolis

Jedan od meni najiščekivanijih filmova ove godine i verovatno poslednji film velikog Frensisa Forda Kopole! Nažalost, ovaj film nije ono što je trebalo da bude... Hrpa je haosa i neprijatnosti u dva i po sata. Razumem šta je Kopola hteo sa njim, ali je nažalost propao na svim frontovima. Verujem i da je dosta verovao u njega, gledeajući na to da je uložio svojih $120 miliona.

I te kako bih voleo da je ovaj film uspeo, da je bio ono što je trebalo da bude: epski završetak epskog reditelja. Trebalo je da nam pokaže šta se to krčkalo više od 40 godina kod velemajstora, da nam dostavi jednu debelu TAČKU na karijeru. Ali avaj, neke želje možda i ne treba da se ispune.

9. Megdan

Megdan: Između vode i vatre je još jedno domaće razočarenje. Film je bez trunke originalnosti i bilo kakve smislenosti. Režiran je i snimljen gore od studentskih filmova, a sveopšta ideja je nimalo izazovna ili ni minimalno inovativna. Gluma je flagmatična, dok su likovi bezlični i mnogo je reći jednodimenzionalni. Megdan je film koji je sigurno nastao iz neke koristi, jer ne znam kome je film išao u prilog, a verujem da neće ići ni vašem vremenu ni novčaniku. Film koji je isključivo snimljen kako bi se promovisao „Megdan Fighting“ organizacija borbi mešovitih borilačkih veština. Film koji je zapravo neka očajno loša promocija je nešto najgore što isti može biti. 

8. Bob Marley: One Love

Biografski filmovi o poznatim izvođačima je već opšte poznat trend za koji se mislilo da je donekle već izgubio svoj šarm. Bob Marli je bio i ostao jedan od najupečatljivijih i najuticajnijih muzičara 20. veka, te nije čudno što se odlučilo da se snimi igrani film sa istim elanom bezbroj sličnih ostvarenja. Iako je snimljeno već nekoliko dokumentarnih filmova o Marliju, "Paramount" je odlučio da uloži skromnih $70 miliona i pokuša da unovči još uvek veliku Marlijevu popularnost.

Bob Marley: One Love je haotična mešavina svega i svačega iz Marlijevih poslednjih godina života. Fali mu konstruktivnog narativnog toka koji ima smisla i koji ne nosi lažnu težinu. Kontrola porodice Marli je sigurno uticala na finalni produkt i žao mi je, jer Marli zaista zaslužuje bolji film. Jeste da film sadrži mnogo fenomenalne Marlijeve muzike, ali ako vam se sluša njegova muzika, uključite "YouTube". Siguran sam da se negde krije bolji film o ovoj izuzetnoj ličnosti ili da će biti snimljen u budućnosti. Ako će biti, treba zadržati glavnog glumca jer je bio možda i jedina svetla tačka filma. Ako išta, film me je barem zainteresovao da istražim Rastafarijanstvo i malo se više udubim u njihov pokret i rege muziku.

7. The Crow

Film koji od početka nije mnogo obećavao. Rimejk je jednog od pamtljivijih filmova devedesetih, a i peti je film u serijalu koji nije posve kvalitetan. Gledajući da je ovo rimejk prvog i najboljeg filma koji je izašao pre tačno dve decenije, poređenja su bila neminovna. Pritom, time se film osudio na propast, jer je nemoguće biti kao prvi film koji je sam po sebi proizvod vremena bez mogućnosti da se ponovo stvori. Mada, može se reći da je novi „The Crow“ sličan. Produkt jednog vrlo zbunjujućeg vremena koje uglavnom proizovodi đubrad od mejnstrim ostvarenja na pokretnoj traci.

The Crow spada sigurno u top pet najgorih filmova godine. Znalo se da neće biti najbolji film ikada, ali ne i da će biti ovoliko težak za gledanje. Autori filma su u potpunosti promašili poentu izvornog stripa i napravili ovu grdosiju koja jedva zaslužuje da bude možda na Netfliksu. Brzoplet je film sa pogrešno odabranim glumcima koji nemaju ni h od hemije, sa par okej momenata u akcionim sekvencama, ali to je to. Za film koji traje skoro dva sata, ne kaže ništa konkretno i samo ide iz scene u scenu potpuno loše narativno potkano. Ovo je film koji niko nije tražio, niti hteo, a ni koji čak studiju nije ni siću zaradio, a to je jedva $21 milion.

6. Prva Klasa: Pun Gas!

Može se reći da mi je ovaj film bio jedan od očekivanijih do kraja godine. Baš me je zanimalo šta domaćoj publici sprema već za mene kultna kuća „Film Plus Pictures“ nakon opšteg debakla Poslednji Strelac, film za koji autori mogu da budu srećni ako ga neko nazove mediokritetom. Dok je to bio pokušaj upliva domaće produkcije u žanr akcionog/trilera, Prva Klasa: Pun Gas! (jeza me obuzima dok pišem naziv filma) bi trebalo da bude neka „feelgood“ sportska komedija sa apsolutno svim klasičnim usponima i padovima glavnih likova i već bolno izlizanim karakternim lukovima... Nažalost, ovo novo poznato domaće filmsko ostvarenje bi volelo da je i delić pomenutog, ali avaj, ispraznost, nemaštovitost i sveopšti bolni deficit bilo kakve vizije za stvaranje i malo valjane priče je ovaj film naterao da naglo zakoči...

Prva Klasa: Pun Gas je još jedno nakaradno domaće ostvarenje. Još jedan je film koji postoji samo da bi se neki prošetali nekakvim crvenim tepihom. Može se reći da je ambiciozniji od Poslednjeg Strelca, samim tim što imamo kola koja su u pokretu (i to u više od jedne scene), te ne mogu reći da je ovo apsolutni promašaj (sarkazam). Ovo je film koji ne treba da postoji jer je nejasno kome ide u prilog, možda nekoj maloj manjini. Ovo je mogao da bude okej feelgood trkački film, ali autori nisu hteli ni malo da se potrude da publici daju nešto zaista novo i drugačije. Čak i da su hteli da daju nešto jedno te isto holivudsko, ni tu nisu uspeli. Slično kao i mnogi domaći filmovi 2024. godine je još jedan loš pokušaj igranja Holivuda, samo što je još jednom nastupila igračka-plačka. Učinite sebi uslugu i ne trošite novac ni vreme na ovaj film. Eto, možda ako je na tv-u za praznike pa onako punog stomaka zaspite u prvih dvadeset minuta, tad može!

5. Hellboy: The Crooked Man

Iako je prvi Hellboy bio relativno uspešan film, svaki naredni pokušaj da se ovaj lik približi mejnstrimu je propao, svaka verzija je imala svoju hrpu problema. Hellboy: The Crooked Man je izgledao kao da će se izdvojiti od prošlih ostvarenja po tom pitanju, ali nažalost je čak i dosadašnji najgori upliv u ovaj zaista intrigantni svet iz stripova.

Ovo je mogao da bude filmić koji je test za neki veći Helboj film sa istom ekipom. Ako nisu mogli da urade barem okej niskobudžetni film, sumnja se da bi to isto mogli sa više para. Ideja da je svaki Helboj film kratka vinjeta, odnosno jedan slučaj od Helbojevih mnogih je solidna ideja koja bi mogla da radi, ali je ovaj film sahranio bilo kakvu izradu adaptacija ovog lika u bliskoj budućnosti. Hellboy: The Crooked Man je još jedan dobar pokazatelj da Helboj treba da ima svoju animiranu tv seriju. Helbojev svet ima ogroman potencijal da se odlično adaptira u svet animacije.

4. Borderlands

Zaista ne govorim to često, ali ovo je đubre od filma. Siguran sam da je pre mešanja studija, odnosno seckanja i dosnimavanja ovo bio neki barem iole dosledan i barem zabavan besmislen film pun krvi i crnog humora. Ovo što smo dobili je 101 minut nedefinisanosti, besmislenosti u lošem smislu i nešto što samo vređa izvorni materijal koji zaista ima potencijala za dobre filmove ili serije. Glumci ne znaju šta rade, efekti su zabrinjavajuće loši, a scenario jedva ispunjava osnovne narativne kriterijume. Gledajući Borderlands samo možete da izgubite novac, a što je najbitnije i vreme. Pritom, ovo vam sve govorim kao veliki fan izvornih video igara. Jedan od gorih filmova 2024.

3. Poslednji Strelac

Ovo je mogao da bude okej film, ali je još jedno domaće "igranje" Holivuda. Jadan je upliv domaće filmske industrije u “B” produkciju. Poslednji Strelac je film koji ne treba da postoji, jer zaista ne izgleda kao da je ikom išao u prilog, osim možda nekim personama iza kamere da mogu da se prošetaju na "svečanoj" premijeri i kažu da su snimili, boga ti, film! Ovo je akcija/triler bez trenutka akcije i napetosti, ali sa nekoliko potpuno nepotrebnih erotskih scena. Nenad Jezdić u naslovnoj ulozi pokušava da kanališe srpskog Džona Vika, ali više postaje preozbiljna verzija Bokija iz Ćao Inspektore. Čak i da je ovaj film parodija (nažalost nije), ostao bi kao što je i sad: jedan od najgorih filmova 2024. godine.

2. Megamind vs. the Doom Syndicate

Film pogledan iz sušte radoznalosti, a opšte je poznato da je radoznalost ubila mačku. Nakon gledanja ovog „filma“, može se reći da na ovom svetu postoji jedan manje čitav mozak. „Megamind vs. the Doom Syndicate“ je ostvarenje koje vrlo lako može da pretvori mozak u neuronsku kašu. Postoje filmovi koji to rade na dobar način, ali ovaj slučaj ne može biti dalji od tog. Ovo je film koji je sigurno radila veštačka inteligencija, od scenarija, preko davanja glasa, do same animacije. Doduše, nećemo se zavaravati, da je robot radio ovaj film, ne bi bio jedan od najgorih filmova godine.

Budžet je bio navodno $130 miliona, ali nema teoretske šanse da je i 10% potrošeno, osim ako ovo nije neko opako pranje para. Samim tim, animacija je na mizernom nivou. Pokreti su previše kruti, sve izgleda kao da u procesu animacije, neka druga, treća ruka, a ne finalni proizvod. Vrlo razočaravajuće, iako očekivanja nije ni bilo.

Pre 14 godina je „Megamind“ postao jedan od zanimljivijih i simpatičnijih animiranih superherojskih filmova, izvrnuvši norme tih filmova. Nastavak nema apsolutno ništa što je imao prvi. Nemaštovit je, lenje odrađen, sa sigurno 1% budžeta kao prvi film. Glumci koji daju glasove su tu samo da bi uzeli pare (sigurno neka sitna lova), a i nekako ceo projekat smrdi na neko opako pranje para. Film koji ne znam zašto sam gledao.

1. Madame Web

Napraviti film u kojem je zlikovac zapravo anti-heroj i samim tim postaje donekle obezličen i loše adaptiran iz originalnog materijala je jedna stvar. Za te filmove barem postoji mnogo materijala koji može da bude inspiracija za novu adaptaciju lika. Ali stvoriti film o nekom ko ni nema svoj strip, o apsolutno sporednom liku koji nije nešto bitan je vrlo ambiciozno i zaista puno potencijala. Ako „Sony“ išta zna dobro da radi, to je da se izgubi u ambicioznosti i sve sa potencijalom da satra duboko u kreativni ponor, a Madame Web je još jedan primer toga.

Ovo je tužan izgovor za film, ali je i gledanje istog jedno tužno iskusto. Ovde je postojao neki iole koherentan film. Možda ne najbolji film na svetu, ali barem minimalno okej. Gledajući ga se stiče osećaj da su na svakom mogućem koraku pokušali da uštede i izvuku se na neku tehnikaliju. Film je predstavljen kao neka nova era u superherojskim filmovima gde su žene glavni likovi. Glumci su mislili da su sad u MCU, a ne u nekom propratnom nebitnom delu sveta superherojskog filma.

Zaista ne govorim ovo često, ali "Madame Web" je đubre od filma. Čak nije ni kao smešno loš kao "Morbius", nego je samo vrlo bolan. Likovi su očajni, scenario katastrofalan, apsolutno sve bazdi na lenjost i nemaštovitost. Ne vredi gledati ovaj film ni u prolazu dok se nešto radi po kući. Zaista ne znam koji je dalji Sonijev plan, ali se nadam da je Sonijev Spajdermen univerzum BEZ Spajdermena najzad sahranjen.