Revolucija se neće prenositi na
televiziji, nego u bioskopu!
Ovih problematičnih dana bljuzgavog modernog
filma se retko može otići u bioskop sa zagarantovanim dobrim provodom... Nepotrebni
rimejkovi, nastavci, prikveli, izvedeni filmovi (spin-off) i slično ništavilo
neretko ispunjava repertoare domaćih bioskopa, te je prosečnom gledaocu
uglavnom plasiran mediokritet kao vrhunac bioskopskog iskustva...
Retko je naći kvalitetan bioskopski
film, a još ređe imati priliku da se skoro tri sata provede u iskustvu zvanom:
novi film Pola Tomasa Andersona! Pa, domaća i svetska publika je dobila priliku
baš za to, sa novim PTA bengerom: „One Battle After Another“, domaćinski
rečeno: „Jedna bitka za drugom“. Ako na neki film treba da potrošite krvavo
zarađen novac i još dragocenije vreme, to je ovaj epski akcioni-triler/drama!
Pol Tomas Anderson se ovaj put
narativno okrenuo ka istraživanju značenja čina revolucije u modernom svetu. Grupa
revolucionara „Francuzi 75“ je jedno vreme harala SAD... koristeći sabotažerske
akcije su pokušavali da oslabe fašističku vladu koja vlada nevidljivom gvozdenom
šakom! Među brojnim raznobojnim likovima, ističu se Geto Pit i Perfidia Beverli
Hils (fantastična imena), koji nakon više uspešnih akcija postanu neka vrsta
Boni i Klajd revolucionara. Posle neuspešne akcije i raznih nemilih peripetija,
njihova bezbednost je narušena i svi se razilaze, te Pit i beba preuzimaju nove
identitete i beže sami u mali grad, Baktanski Krst.
Posle 16 godina u mirnom izgnanstvu, neočekivana
pojava zajedničkog neprijatelja revolucionara ih ponovo okuplja. Ovaj put, sada
i te kako bivši buntovnici moraju da se ujedine kako bi spasili ćerku jednog od
svojih. Za pobunjenika koji se toliko navikao na eksplozije i vatreno oružje, ipak
je odgajanje deteta najstrašnija stvar, jer se vatrena borba za bolje sutra
prenosi na narednu generaciju.
Prvih pola sata film je PTA
rezervisao za uvod u celokupni ludi svet filma, kao i predstavljanje isto tako
ludih i raznobojnih likova koji ga na vrlo simpatičan način popunjavaju i čine
jednim od zanimljivijih koje je iznedio um ovog autora. Nakon toga, kreće splet
napetih događaja koji se vrlo dobro nižu jedan za drugim i te kako uspešno ispunjavajući
obećanje naslova: ovo je 162 minuta jedne bitke za drugom...
„One Battle After Another“ je odlično
narativno konstruisan. Ni u jednom trenutku se ne oseća ono vukljanje koje bi
se vezalo za filmove od skoro tri sata trajanja, nego baš obrnuto. Film je kao
neka vrsta domino efekta: svaki događaj, svaka uzročno-posledična bitka je
bitna za onu prethodnu/narednu i sve postoji u vrlo kontrolisanom dramaturškom
haosu koji Anderson fantastično diriguje pred publikom, a ona može samo treba u
njemu da uživa. Da, neretko se za novije filmove govori da su haotični ili puni
narativnih nelogičnosti, ali ovo je DOBAR primer haosa. Kada se svi narativni
tokovi svakog lika ispune do njihovog prirodnog kraja, onda znate da je u
pitanju jedno duboko kalkulisano ostvarenje koje je očigledno pravljeno vrlo
dugo, sa mnogo ljubavi, ali i vatrenosti.
Ako ste ljubitelj prethodnog rada
Pola Tomasa Andersona, volećete i ovaj! Autorski je spojio sve svoje fazone, te
ćete ovde naći po nešto od većine njegovih filmova. Da li to bila „Boogie
Nights“ energičnost, „Magnolia“ egzistencijalizam, iznenadni prozori spasa kroz
ljubav filma „Punch-Drunk Love“, potraga za pripadanjem filma „The Master“, pitanje
ambicije i slučajnosti filma „Licorice Pizza“, moralna pustoš nekih likova kao
u „There Will Be Blood“, prikaz kraja jedne ere filma „Inherent Vice“; najnovija
PTA pustolovina je miks svih tih, a i mnogih drugih tema i motiva, kao i
rediteljskih postupaka.
Iako je već i te kako ostvaren
reditelj, Anderson je nekako ponovo pronašao način da bude autorski relevantan
i svež. Bilo je divno gledati ga kako barata kamerom koja je ovde možda i
najenergičnija do sada. Dugi prateći i krupni kadrovi koji kao da grle neke od
gnusnijih likova iz njegovog opusa i time kao da ritmično putuju kroz poremećenu
psihologiju istih, ali i katkad doza improvizovanosti čini vizuelni identitet
filma. Takođe, ovim filmom je PTA odao omaž filmovima Novom Holivudu
sedamdesetih: fotografski podseća na filmove Roberta Altmana. Gledajući da je
sam Anderson jedan od direktora fotografije filma dodatno podcrtava autorsku
notu celokupnog projekta.
Kao i svaki PTA film, tako i sadrži
vrlo talentovan glumački ansambl. Leonardo Dikaprio, Šon Pen, Benisio del Toro,
Redžina Hol, Tejana Teljor, kao i do sada ne toliko iskusna Čejs Infiniti
glumački obogaćuju film.
Od Oskarom nagrađene uloge u „The
Revenant“, Dikaprio je u poslednjih deset godina bio svega u četiri filma:
„Once Upon a Time... in Hollywood“,
„Don’t Look Up“, „Killers of the Flower Moon“ i ovom. Očigledno je da
bira da bude u filmovima poznatih i priznatih autora, te je očigledno hteo da
najzad ispuni saradnju i sa još jednim velikanom. Pritom, još krajem
devedesetih je Dikaprio odbio da igra u drugom Andersonovom, „Boogie Nights“...
Grešku za koju se kajao je skoro trideset godina kasnije ispravio sa jednom od
zanimljivih uloga koje je odigrao!
Dikaprio igra Boba, propalog
revolucionara koji dane provodi u spržavanju mozga vutrom i opijanjem. Kada mu
ćerka nestane, on najzad dobije priliku da bude onaj stari buntovnik! Bob je
luzer, a više ne toliko mladi Leonardo ga tako dobro prenosi sa papira na
veliko platno. Dikaprio je stvarno odigrao odlično! Može se reći da nije
izlazio iz granica očekivanosti, ali za Dikapria to ne znači mediokritet, već baš
suprotno... Sa tolikom lakoćom barata emocijama ovog problematičnog,
višeslojnog lika da sam shvatio da ga jednostavno uzimamo zdravo za gotovo kao
glumca... Dopada mi se ova transformacija Dikaprija kao umetnika i jedva čekam
da vidim šta ima sledeće da nam ponudi!
Glavni antagonista je niko drugi nego
Šon Pen; čovek sa savršenom facom za zlikovca. On je pukovnik Stiven Lokdžo, okorelo
vojno lice i jedan krajnje odvratan čovek, spolja, ali više iznutra. Pen je već
odavno priznat kao odličan glumac i iza sebe ima već dva osvojena Oskara, ali
može da se zahvali Andersonu što mu je podario najbolju ulogu karijere! Svaka
scena sa njim me je dovodila do suza od smeha. Pen savršeno prenosi unutrašnju
zlobu ovog lika putem na prvi pogled urnebesnih pokreta tela, od hoda do izraza
lica i tikova, i svakom scenom nam dočarava na koliko načina je Lokdžo
izopačena individua. Lokdžo je jedan od boljih i originalnijih zloća u
poslednje vreme, a Penu se sigurno smeši nominacija za Oskara, a možda i treće
osvajanje!
Najmlađa i najmanje iskusna glumica u
ekipi je Čejs Infiniti. Prethodno se dobro snašla u seriji „Presumed Innocent“,
ali joj je ovo prva filmska uloga. Prijatno je iznenadila i stvarno se istakla pored
daleko iskusnijih i priznatijih faca! Njena hemija sa svim likovima, pogotovo
sa Dikaprijevim, je na zavidnom nivou i mlada Infiniti odaje utisak
profesionalnosti i talenta koji bi se vezivao za nekog daleko starijeg i
iskusnijeg! Jedva čekam da vidim kako će se razviti njena dalja karijera!
Sporedni likovi su ostavili skoro pa
isti utisak kao glavni, iako nisu bili toliko u prvom planu. Redžina Hol,
poznata pretežno po komedijama, nam je poklonila drugu stranu svog glumačkog
talenta! Nekoliko scena sa njom je bilo ključno, a Redžina se odlično snašla i
u malo ozbiljnijoj ulozi. Pored nje, uvek izvanredni Benisio del Toro ni ovde
nije glumački podbacio. Del Toro kao Sensei Serđo Sejnt Karlos (još jedno
apsurdno ime lika) je apsolutno pokidao i jednostavno je ukrao svaku scenu u
kojoj je!
Vredno je pomenuti i odličan skor već
učestalog PTA kolaboratora, Džonija Grinvuda. Radio je na svakom Andersonovom
filmu od „There Will Be Blood“. Kao i obično i već očekivano, Grinvud je
odradio odličan posao. Dobro je utkao u note identitet filma: dodatno je
potcrtao atmosferu koju je Anderson već vizuelno predstavio. Siguran sam da se
i njemu smeši barem nominacija za najbolju originalnu muziku!
„One Battle After Another“ je nužan
film za današnjicu u kojoj živimo. Da li to bila SAD ili Srbija, problemi su
svuda zajednički, a Pol Tomas Anderson je došao da nas podseti kako se najefiktivnije
rešavaju određene prepreke: buntom i samo buntom! Ovo je 162 minuta ispunjena zaista
fantastičnim izvođenjima celokupnog glumačkog ansambla. DiKaprio je bio
standarno odličan, dok je Šon Pen odigrao ulogu karijere i nadam se da mu se
smeši jos jedan Oskar! Pored njih, za sad neiskusna Čejs Infiniti je pokazala
svoje glumačke zube i obezbedila sebi svetlu glumačku karijeru!
PTA je uspešno kombinovao sve svoje
adute, inspiracije i fazone prethodnih ostvarenja i spojio ih u jedan opaki autorski
stav iz srca koji nosi pantalone mejnstrim filma. Sumnjam da će biti
finansijski uspešan, ali ako vam se gleda neki film u bioskopu, to je onda
ovaj! Film će sigurno dobro proći na filmskim raznim nagradama, a iskreno se
nadam da će PTA najzad da pokupi i tog Oskara za režiju! Ipak, ono što je
najbitnije: revolucija neče biti repriza, već će biti uživo, i to nadam se,
uskoro!
Comments
Post a Comment