Jovan Semi

  Još jedan projekat sa potencijalom, još jedan veliki promašaj. "Vera" je film o jugoslovenskoj trostrukoj špijunki za vreme Drugog svetskog rata. Njena priča je itekako zanimljiva i nije suludo želeti da se adaptira za veliko platno. Vera Pešić je bila snalažljiva i moćna žena i njena priča je bitna, pogotovo u današnjoj socijalnoj klimi. Nažalost, film o njoj je potpuni haos nepovezanih priča, otrcane konstrukcije i upitnog scenarija... Naslovnu ulogu igra odlična Jovana Stoiljković. Dobar je odabir za femme fatale špijunku koja radi za tri zaraćene strane i vrti sve moćne muškarce oko malog prsta; samo što je Vera u filmu daleki krik od opisanog lika. Jovana je dobro iznela ulogu, ali koliko god njena gluma bila dobra, scenario je presudan za svaki performans, pa tako i njen. Pored Jovane, u sporednim ulogama su i Nikola Kojo, Petar Zekavica, Tihomir Stanić, Aleksandar Srećković Kubura... Svi su oni solidni glumci u drugim projektima, ali u ovom slučaju su njihova izvođ...

  Otišao sam u bioskop u nadi da ću odgledati nešto kul i zanimljivo od domaće kinematografije. Ne nužno novo ili originalno, već jednostavno dobro i urađeno na drugačiji način. Trejler je izgledao sasvim solidno i dovoljno me je kupio, zaista sam se nadao da ću iz bioskopa otići barem ne u potpunosti razočaran. Ali, kao što je slučaj sa skoro svakim domaćim ostvarenjem u poslednje vreme, to se nije dogodilo. Ono što fali skoro svakom skorašnjem domaćem projektu jeste dobar scenario. Izgleda kao da je urađena samo prva ruka, bez velikih promena u poslednjoj verziji; takav je slučaj i ovde. Konstrukcija filma je falična i praktično se ništa ne događa do poslednje trećine filma. Većina vremena je provedeno uspostavljajući svet u kojem obitavaju likovi, sa razvijanjem nebitnih sporednih likova i bespotrebno dugačkim scenama drogiranja. Umesto takvih scena smo mogli da dobijemo preko potrebno dodatno vreme na adekvatnom razvijanju likova, njihovih ličnosti i motivacija. Iako film poč...

  Na domaće filmove neretko idem sa određenom dozom nesigurnosti i zabrinutosti. U poslednje vreme su bili razočaravajući (neki manje, neki više), te se nada pomalo i gasila za nešto novo, inovativno i zapravo podržano od strane bitnih institucija. Ova filmska godina je za sad obeležena nekim kul i upečatljivim filmovima poput  Videoteka ili Radnička klasa ide u pakao . Ta ostvarenja nisu najbolja, ali predstavljaju proizvod višegodišnjeg truda istrajnih filmskih ekipa koje gaje ljubav prema filmskom stvaralaštvu. Drago mi je što u te filmove mogu uvrstiti i novi film rediteljke Emilije Gašić, 78 Dana , koji donosi drugačiji tip filma u mejnstrim gledalište. Jeste da se razlikuje od prethodno navedenih, ali je ta prethodno pomenuta briga nestajala svakom narednom scenom, sve dok na kraju lično nisam bio prirodno zatečen dešavanjima. To je bilo možda očekivano od filma sa ovakvom tematikom, ali je u ovom slučaju određeno organski, a ne očekivano patetično i melodramatično. Film...

Poslednji film koji smo gledali na ovogodišnjem Sarajevo Film Festivalu jeste ukrajinski film „Redakcija“ u režiji Romana Bondarčuka, koji je bio u glavnom takmičarskom programu. Od početka je film postao vrlo intrigantan i Bondarčuk je uspeo da me u prvih petnaest minuta uvuče u njegov uvrnuti pogled na savremeno društvo i život istog. Juro je istraživač koji pokušava da pronađe ugroženu vrstu dabra u jednom predelu u Ukrajini. Prilikom potrage uslika opaki zločin koji počne da mu opseda um. U potrazi za istinom, Jura prolazi kroz birokratiju i nepravdu novinarskog sveta dok polako shvata u kakvoj državi živi. Bondarčukova Ukrajina je jedna oluja lažnih, spinovanih vesti, nameštenih političkih izbora i misterioznih sekti. Pa, možda je njegova verzija ove države sličnija pravoj nego što smo mislili. Juri na svom putu upozna mnoge zanimljive ličnosti i upada u mnogobrojne zavrzlame koje će ga naterati da se promeni. Pitanje je samo da li je moguće ostati dobar čovek u takvom okruženju...

 Film na koji sam otišao u potpunom neznanju o njegovoj radnji i formatu. Možda je trebalo da se informišem pre gledanja, jer sam siguran da sam mogao da gledam neki bolji umesto ovog osrednje odrađenog dokumentarca. Svakako, bilo je dovoljno zanimljivo jer se naučilo nešto novo o zaista interesantnoj osobi, hrvatskom grafičaru i slikaru, Vergiliju Nevjestiću. „Tihi Skitnica“ je ne toliko ambiciozno skockan dokumentarac koji prati život Vergilija Nevjestića. Pored toga što je proslavljeni umetnik, napisao je i na hiljade stranice dnevnika. Upravo njegove napisane rečenice su glavni narativni skelet filma, što jeste zanimljivo. Predivno je opisivao životne pustolovine i mnogobrojne poteškoće kroz koje je prolazio. Pored toga, zaista je bilo izvrsno naučiti nešto novo o ovoj ličnosi koja je za mene do sad bila nažalost nepoznata. Njegove umetnine su i te kako lepe i bilo je intrigantno učiti o tome kako i zašto su nastale. Glavni problem filma jeste forma. Ako ste gledali najobični...

Još jedan film na festivalu smešten neposredno nakon Drugog svetskog rata. „Stigme“ se bavi već pomenutim temama o turbulentnim odnosima na Balkanu, samo što je ovaj put metaforički gledano kroz jedno putovanje švercera duvana. U 72 minuta nam reditelj Zdenko Jurilj na jednostavan način predstavlja međuljudske odnose na Balkanu kroz odnose švercera duvana koji su tako očigledno ogledalo na određene države našeg poluostrva. Očiglednost nije narativna mana filma, jer je poruka jasno i dobro izrečena, bez nekih preteranih zadržavanja i okolišanja. Nije pretenciozan, niti nešto odugvlači. Većinski mi se zato i svideo film. Zanimljiv kreativni izbor jeste stil fotografije. Njen izgled je takav da ne može baš da se razazna da li je dan ili noć. Sve vreme je teško videti baš šta se tačno dešava, nekako je sve u stanju dezorijentacije. Ni to nije loše, jer je pridodalo sveopštoj paranoji narativa i celokupnoj filmskoj atmosferi, koja jeste za pohvalu. Ono što nije za pohvalu jeste gluma,...

  Mešavina filmova „Snatch“ i „Munje!“, na makedonski način. „Prvo ubij decu“ je bio pozitivno iznenađenje. Nisam očekivao da ćemo dobiti ovako duhovit i zabavan film koji sebe ne shvata toliko ozbiljno, pogotovo za festivalski film. „Neozbiljnost“ je ono i što mu daje krila da postane nešto autentično i pamtljivo, a siguran sam da su svi sa te malo kišne projekcije na otvorenom pamtimi po nečemu, nadam se dobrom. Da li je „Prvo ubij decu“ savršen film? Naravno da ne. Ono što jeste je mala razbribriga i pauza od prekomerno ozbiljnih krimi filmova koje publika na Balkanu ima šansu da pogleda barem pet puta godišnje (na malom i velikom ekranu). Ocena: 7/10

 Jedan od zanimljivijih filmova na festivalu. Smeštena je na Madagaskaru i kao svaka priča smeštena u Africi, govori o dubokoj korupciji u državi, kao i o surovosti nemaštine koja predstavlja svakodnevnicu za većinu stanovništva. Dvadesetogodišnjak Kvame je u potrazi za grobom svog oca koji je poginuo u protestima pre njegovog rođenja. Dok traga za svojim ocem, Kvame malo po malo otkriva istinu o njemu i svojoj porodici, a usput pronalazi i sebe i svoj put u haosu Madagaskara dvadeset prvog veka. Narativno je najbrži od svih filmova koje sam gledao na festivalu i lično mi se svideo kako je konstruisan. Priča nije ništa neviđeno do sad, ali i ne mora da bude da bi dotakla publiku na emotivnom nivou, što i jeste u mom slučaju. „Disko Afrika“ radi na više nivoa kako bi dočarao sliku modernog Madagaskara i problema koji ne samo da uhodi tu državu, već i decenijama ceo kontinent. Jedini problem filma jeste što ipak njegova narativna konstrukcija nije dostigla svoj maksimum, a imala je p...

  Drugi dan na festivalu sam otpočeo hrvatskom ratnom dramom „Proslava“, Bruna Ankovića. Podeljen je u četiri priče u nelinearnom fazonu. Glavna se događa neposredno nakon Drugog svetskog rata, druga tokom, treća nekoliko godina pre, a četvrta desetak pre rata. „Proslava“ govori priču unatrag. Film je o selu u Hrvatskoj, specifično o jednoj porodici koja tu živi. Publika prati njihove nedaće dok se bore sa siromaštvom i oskudicom prouzrokovanom oštrom i surovom zimom. Počinje krajem i tokom 86 minuta trajanja saznajemo malo po malo o glavnom liku i o poreklu neprilike koja ga je snašla nakon rata. Film ni nema neku ekspoziciju, niti klasičnu činsku strukturu priče. To se odbacuje zarad stvaranja upečatljive, sive i depresivne atmosfere, kako bi se publika što bliže i bolje stavila u psihološki milje glavnog lika i njegovog stanja. Što film duže traje, tako se priče raspliću i saznaje se delić po delić priče, dok krajnja služi kao neka vrsta mašnice na poklonu, ona povezuje sve ka...

  Sledeći film koji smo gledali je bio vampirski film u francuskoj/belgijskoj produkciji. Govori o čudnoj porodici koja se useljava u gradić u Francuskoj. Njihova finoća i normalnost je očigledan paravan za nešto podmuklo... Starije dete, sin Filemon, je vampir... Odnosno neka vrsta takvog bića. Što duže vremena provode u pokušaju da se uklope u usko povezano društvo varoši gde svako zna sve o svakome, to Filemonu raste žeđ za krvlju... „Waiting for the night“ (na franc. „En attendant la nuit“) ne nudi ništa vanvremenski ili drugačije od već do sad viđenog. Koristi čudno stanje glavnog lika u metaforičkom smislu, odnosno u poređenju sa osobom koja je drugačije od drugih i samim tim je neuklopljiva u norme društva. Što ta osoba više želi da bude deo nečega, to njena narav postaje izloženija dok u kulminaciji priče ne prikaže ono što je ona izistinski. Rekavši to, ceo film je bio predvidiv i ne toliko maštovit u izradi likova i razvoju istih. Iako nije ponudio ništa skroz novo i ...

 Prvi film koji sam pogledao na ovogodišnjem SFF. Rumunski je film u režiji Andreja Kona koji ga smešta na početak 20. veka u jednom selu u Rumuniji. Dešava se tokom „Velike sedmice“, odnosno poslednje nedelje posta pre Uskrsa. Protagonista je Lajba, jevrejski krčmar čiji hriščanski zaposleni, George, počne da pravi probleme nakon što biva otpušten. Pod pretnjom da će biti ubijen nakon Uskrsa, Lajba pod okriljem paranoje koja ga izjeda iznutra počinje polako da gubi kontrolu nad svojim umom i životom sve dok sveopšte ludilo ne kulminira do ekstremnih posledica za život njegove porodice i ostatak sela. „Sveta sedmica“ dosta dobro govori o odnosima manjine i većine u zajednici i koliko određene glasine mogu da utiču na kolektivnu, socijalnu svet određene grupe ljudi, u ovom slučaju stanovnika sela. Odnos manjine i većine u društvu je neretka tema u savremenom društvu i Andrej Kon publici kroz metodičan odabir prelepih, slikovitih kadrova prikazuje njihov večno promenljiv međusobni ...

  Od prvog trenutka kada sam čuo da prave nastavak na jedan od najlegendarnijih domaćih filmova ikada, bio sam skeptičan. Neretko ovakvi filmovi propadnu, ne uspeju da ukače isti fazon originala i samo izgledaju kao parodija, neprijatno iskustvo u kojem glavni glumci igraju u čudnom skeču inspirisanom kultnim filmom. Donekle očekivano, "Munje: Opet!" pate od sličnih simptoma bolesti zvane "bespotreban i nebitan nastavak". Ne mogu lagati i reći da se nisam itekako radovao što ću posle 20 godina videti još jednu avanturu Popa i Mareta i to ovaj put na velikom platnu i u društvu ljudi. Od silnih loših ocena koje je film pretrpeo nakon premijere, nisam očekivao mnogo, ali je zapravo dobro počeo. Iako nesavršen, uvodni deo filma mi je dao nadu da će film biti zapravo okej. Baš me je zanimalo šta su radili ikonični likovi sve ovo vreme i kako sad provode vreme u ovakvoj Srbiji. Prvi film je nastao u savršenom trenutku, sve su se kockice sklopile i niz okolnosti je omogući...

  Škakljivo je raditi film o događaju koji se relativno skoro desio. Svakom događaju ovakve vrste treba pristupiti što objektivnije i ne treba da ih rade autori koji imaju veze sa njim bilo kakve, najbolje bi bilo da je ovaj film radio neko kome je događaj zanimljiv, ali nije sa ovih prostora, kako bi se što bolje pristupilo temi. Trebalo je da se sačeka barem još neko vreme pre snimanja ovog filma, jer je ovo što smo dobili haotičan i ne toliko dobar prikaz jednog od bitnijih dešavanja u konfliktima na ovim prostorima tokom devedesetih godina prošlog veka. Žao mi je kad god vidim da neki domaći projekat sa potencijalom za nešto više ispadne ovako. Da sam pustio nekom strancu ovaj film, odnosno nekom ko ništa ne zna o događajima, ni posle filma ne bi znao ništa mnogo više. U filmu nije objašnjeno šta se tačno desilo, zašto, šta je prethodilo događajima. Više i bolje bih se informisao o dešavanjima na Vikipediji. Imao sam osećaj da će se sve prikazati jednolično i plitko, bez neke...

Svake godine dobijemo po neki nastavak ili reboot baziran na nekom prethodnom filmskom serijalu ili slično. Samo 2024. smo dobili već nekoliko nastavaka u vidu Inside Out 2 , Deadpool & Wolverine, Dune: Part Two i druge.   Iako su pomenuti filmovi bili vrlo uspešni, nastavci neretko umeju da promaše i da neuspešno stvore isti osećaj originala, ali ovih ovim filmovima očajnički trebaju nastavci! Naravno, postoji još filmova kojima trebaju nastavci, ali je izdvojeno ovih deset! The Nice Guys (2016) Reditelj Šejn Blek   je potcenjen koliko i njegovi filmovi. Iako i Kiss Kiss Bang Bang zaslužuje nastavak, ipak njegova detektivska komedija iz 2016. je onaj kome je nastavak itekako potreban. The Nice Guys je izvrsna komedija koja se nažalost ne pominje toliko koliko bi trebalo. Glavni glumački duo Gosling/Krou je  zaista fantastičan i imaju neočekivanu radnu hemiju. Pored toga, scenario je vrlo dovitljiv i duhovit, kao i Blekova   režija. Film čak i donekle najavljuje ...

  Podržavam i volim domaću kinematografiju, kakva god da je. Jeste da je muče raznorazni kreativni i produkcioni problemi, ali ima nekog pomaka. On možda nije ogroman, ali je bitno da je postojan. U poslednje vreme, domaća ostvarenja ostavljaju mnogo za poželeti, ali se ponekad nađe neki projekat koji se odmah čini drugačijim i vrednim pažnje. Takvi filmovi su neretko neispraćeni i neshvaćeni dovoljno („Heroji“), ali je nažalost takva sudbina nekih filmova. Od prvog trejlera je bilo vidno poznato da će novi domaći film „Lazarev put“, biti nešto drugačije. Da li u ovom slučaju drugačije znači dobro? Nakon godina provedenih na neimenovanom grčkom ostrvu, ulični umetnik Lazar, želi da se vrati kući. Taj poduhvat mu otežava ostrvska birokratska služba, koja ga šalje od jednog službenika ka drugom, usled nedovoljno prikupljene papirologije. Svaki susret sa njima biva čudniji od prošlog, svaki zazire po malo dublje u njegov lični život i psihu. „Lazarev put“ je film o povratku kući jedno...

  Film koji od početka nije mnogo obećavao. Rimejk je jednog od pamtljivijih filmova devedesetih, a i peti je film u serijalu koji nije posve kvalitetan. Gledajući da je ovo rimejk prvog i najboljeg filma koji je izašao pre tačno dve decenije, poređenja su bila neminovna. Pritom, time se film osudio na propast, jer je nemoguće biti kao prvi film koji je sam po sebi proizvod vremena bez mogućnosti da se ponovo stvori. Mada, može se reći da je novi „The Crow“ sličan. Produkt jednog vrlo zbunjujućeg vremena koje uglavnom proizovodi đubrad od mejnstrim ostvarenja na pokretnoj traci. Priča je naizgled ista kao u originalu. Srodne duše Erik i Šeli bivaju brutalno ubijeni. Drejvena onda  oživi paranormalna Vrana povezana sa Paklom i pokloni mu moći isceljenja (i bedno loš mejkover) kako bi osvetio svoju voljenu i ponovo je sreo u zagrobnom životu. Premisa je vrlo jednostavna, baš kao u originalu i neslavnim mu nastavcima, ali u ovom slučaju je ipak malo drugačija. „Brutalno“ ubistvo ...

  Još jedan domaći film o poznatom izvođaču i još jedno ostvarenje koje me je brinulo. Prethodni domaći filmovi me nisu nešto preterano oduševili, te sam se opravdano brinuo da li će vrlo pametno i pronicljivo nazvan film, "Nedelja" biti još jedan u nizu onih bioskopskih iskustava sa kojih ću iz sale izaći držeći se za glavu dok se pitam kad će biti neki domaći visokobudžetni film koji je zapravo dobar ili barem da ima neki dašak noviteta i svežine koji fali domaćoj filmskoj industriji. Iako je bilo takvih momenata, "Nedelja" je film koji me je i prijatno iznenadio. Kao i skoro svaki domaći projekat koji sam imao proliku da pogledam u poslednjih nekoliko godina kako na malom ekranu, tako i na velikom platnu i ovaj ima jedan neoprostiv problem, a to je scenario. "Nedelja" je film o Džeju Ramadanovskom, poznatom domaćem pevaču i od samog naslova možete pretpostaviti kakav će film biti u pitanju. Ako ste gledali "Tomu", odnosno apsolutno svaki hol...